"Влада може само да тежи да смањи негативне посљедице одлуке Брисела и да се прилагоди новонасталој ситуацији", појаснио је Орбан.

Он је истакао да Мађарска ни на једном међународном форуму неће подржати Кијев све док Украјина на својој територији не побољша положај Мађара, односно, док им не врати њихова права. 

Раније, министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто изјавио је да Будимпешта неће подржати улазак Украјине ни у ЕУ, ни у НАТО све док се у тој земљи не почну да поштују права Мађара.

Према његовим ријечима, права која су Мађари имали до 2015. више нису активна. 

Подсјетимо, Закарпатска област, која данас улази у састав Украјине, до 1920. године била је дио Мађарске. Према попису из 2001, Мађара је тада на тој територији било око 150.000. Нешто каснији подаци показују да ње овај број снизио за неколико десетина хиљада, али, процјењује се, да и данас у том региону живи више од 100.000 Мађара.

Посљедњих година, а посебно након почетка Специјалне војне операције, власти из Кијева донијеле су нове законе, којима се ограничавају права националних мањина у Украјини. Нове измјене тичу се, такође, и Грка, Бугарка, Румуна који тамо живе. 

Примјера ради, Сијарто је раније наводио да мађарске школе више не могу да раде као прије, иако је Мађарска примила велики број Украјинаца од почетка СВО. Украјина је одлучила да ограничи могућност образовања на другим језицима. Осим тога, медији су преносили да се са одређених зграда скидају мађарска обиљежја, укључујући заставе, као и да је, на примјер, са једне академије за фудбал скинута табла на којој је нешто писало на мађарском. 

На протесте који су стизали из Будимпеште актуелне власти у Кијеву нису одреаговале адекватним измјенама. 

Ипак, Мађари се труде да максимално заштите свој народ који живи у Закарпатској области.

Будимпешта је поручила да неће допустити да се кроз ту територију превози оружје, како се грађани не би нашли у опасности, јер је циљ владе да што дуже сачувају тај дио од рата. 

Пратите нас и путем Вибера