Логор Аушвиц-Биркенау прошао је кроз велику трансформацију, од логора за политичке затворенике до машине за убијање цијелих породица, изјавила је Јанина Ивањска, једна од преживјелих затвореника озлоглашеног нацистичког логора.
Она је током говора поводом 80 година затварања Аушвица у Освјећиму подсјетила да је логор првобитно био мјесто за Пољаке који су се противили нацистичкој окупацији, а да се након тога претворио у логор ратних заробљеника.
Према њеним ријечима, Аушвиц је тада постао логор рада, у којем су Руси и Пољаци кориштени за тестирање гасова, "да се види који отров је најефикаснији за тровање".
Ивањска је навела да су нацисти касније почели да доводе и жене.
Према њеним ријечима, тешко је процијенити колико људи је убијено.
Ивањска се сјећа да је мало људи премјештено у друге логоре, те да су неки довођени из других земаља и директно увођени у гасне коморе.
- Касније је логор постао машина смрти. Нико не зна тачно колико их је убијено - навела је Ивањска.
Она свједочи да су нацисти 1943. године почели да доводе Роме и да су довођене цијеле породице.
- Доктор Јозеф Менгеле би се постарао за њих. Он је и прије рата вршио експерименте како би доказао да су Нијемци супериорни, а Јевреји и Роми - безвриједни народи које треба истријебити. У августу више није остао ниједан жив Ром, јер нису више били потребни Менгелеу - сјећа се Ивањска.
Она је напоменула да се на данашњи дан "слави ослобођење", дан када је логор престао да ради.
- Тада је било тек неколико затвореника. Остали су млади, болесни, труднице - тек 10 одсто од почетног броја. Стотине хиљада изведено је и одведено у друге логоре, те су многи тек касније ослобођени - додала је Ивањска.
Сјећање је кључ за разумијевање данашњице и дизајнирање будућности, изјавио је др Пјотр Цивински на комеморацији поводом 80. годишњице ослобађања нацистичког логора Аушвиц.
- Сјећање раздваја и уједињује људе. Оно боли, помаже, води, упозорава, обавезује и подиже свјесност. Без сјећања не знате који пут да одаберете - рекао је Цивински.
Он је напоменуо да људи данас уче историју, али да то није исто као "учење сјећања".
- Историја су чињенице, а сјећања доживљај тих чињеница - навео је Цивински.
Он је истакао да се морају промијенити образовни програми, у којима се уче само чињенице, али не и сјећање, јер сјећање није само ствар културе, већ јасноће и идентитета.
- Шта да радимо данас са сјећањем? Ако сте немоћни и не можете даље - можда сте дошли до границе, која је увијек имагинарна. Урадите нешто добро за друге, колико можете. Схватићете да радите то за себе и тада нећете бити беспомоћни. Нека ваше сјећање буде живо, јер је оно ваш стуб и представља вас саме - поручио је Цивински.
Након обраћања Цивинског услиједила је јеврејска молитва, а затим су приложене свијеће у знак сјећања на жртве Холокауста.
Комеморацији присуствује и српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић.
