Током свог првог мандата амерички предсједник Доналд Трамп користио је свој јединствени дипломатски стил према противницима Вашингтона, одржавајући јавно пријатељске односе с Русијом и Сјеверном Корејом те са друге стране јачајући притисак на Кину и Иран.
Овај пут суочен је с друкчијим изазовом: уједињенијом групом америчких противника који су се зближили након почетка сукоба у Украјини у фебруару 2022.
Трамп, који је преузео дужност у понедјељак, обећао је да ће окончати руски рат у Украјини, обуздати ирански нуклеарни програм и супротставити се Кини, јачајући истовремено америчку војску.
Али, задњих неколико година кинески предсједник Си Ђинпинг и руски предсједник Владимир Путин склопили су "неограничено партнерство" и Пекинг осигурава Русији привредну подршку која јој је потребна за вођење рата у Украјини. Путин и Си јуче су предложили даљње јачање свог стратешког партнерства, у дугом телефонском разговору након Трампове присеге.
Удруживање четири америчка противника
Русија је такође потписала стратешке споразуме са Сјеверном Корејом у јуну 2024. и Ираном у петак. Удруживање четири америчка противника, које је Бајденов амбасадор у Кини недавно назвао "безбожним савезом", довело је до губитка утјицаја САД и његових партнера, рекли су аналитичари.
"Дилема за Трампа, који изражава жељу да се 'слаже с Русијом' и настоји притиснути Кину на подручју трговине, састоји се у томе да партнерство Москве с Пекингом ограничава и руску спремност да сарађује с Вашингтоном и кинеску рањивост на амерички притисак", рекао је Даниел Расел из Института за политику азијског друштва из Вашингтона, који је водио источноазијску политику за бившег предсједника Барака Обаму.
Русија одолијева јаким западним санкцијама углавном захваљујући томе што Кина масовно купује руску нафту и продаје јој робу с двојном, цивилном и војном намјеном, која се, по Бајденовој администрацији, користи за јачање руске одбрамбене индустријске базе, што Кина демантује.
Сјеверна Кореја шаље Русији војнике и оружје за сукобе у Украјини и брзо развија свој нуклеарни ракетни програм. А стручњаци се боје да би Иран, иако ослабљен израелским нападима на његове продужене руке у регији као што су Хезболах и Хамас, могао обновити своја настојања да развије нуклеарно оружје.
Рубио означио Кину као највећу пријетњу
Чланови нове америчке администрације признају да тај изазов постоји.
"Кина купује нафту од Ирана по много нижој цијени, Иран то користи за слање пројектила и дронова у Русију, тиме се онда гађа украјинска критична инфраструктуру", рекао је Мајк Волц, Трампов кандидат за савјетника за националну безбједност, у интервјуу за "Фокс Њуз" у новембруз.
На саслушању у Сенату прошле седмице кандидат за државног секретара Марко Рубио означио је Кину као највећу пријетњу за САД и оптужио Москву, Техеран и Пјонгјанг да сију "хаос и нестабилност".
Зак Купер, виши сарадник за Азију при Америчком институту за предузетништво, рекао је да мисли да ће Трампов тим "покушати раздвојити те земље од Кине".
"Изгледа да желе раздвојити Русију, Сјеверну Кореју и Иран од Кине, што значи да их сматрају различитим, а не међусобно повезаним пријетњама. Стога ми се чини највјероватнијим да ће се заузимати за договор с Пјонгјангом и други договор с Москвом", рекао је Купер.
"Раздвајање партнера неће бити лако. Сјеверна Кореја могла би, по мојем мишљењу, имати мање мотива за изравну сарадњу са САДм", рекао је Мајкл Фроман, који је у Обамином кабинету био амерички представник за трговину, а сада је предсједник тинк-танка Савјета за спољне односе.
Док је Трамп у свом првом мандату мислио да може склопити договор с Пјонгјангом, Фроман је рекао да није јасно је ли Сјеверној Кореји у интересу сарадња са САД сада када има већу потпору Русије и Кине. Трамп је у свом првом мандату одржао историјске самите са сјевернокорејским лидером Ким Џонг Уном и хвалио се односима с њим.
Изостанак руске подршке Асаду
Трампов тим поново разматра могућност наставка директних разговора с Кимом. Али, изгледа да се назиру пукотине у односима тих земаља.
Бивши замјеник америчког амбасадора при УН за вријеме Бајдена, Роберт Вуд, поставио је питање може ли се Техеран ослонити на помоћ Москве, наводећи као примјер изостанак руске подршкее бившем сиријском предсједнику Башару ал Асаду уочи његовог пада са власти.
"Да сам ја Иран и да видим како је Русија напустила Асада, био бих јако забринут", навео је Вуд.
Када је ријеч о Ирану, чини се вјероватним да ће Трамп наставити политику коју је водио у првом мандату, настојећи сломити иранску привреду како би власти присилио на договор о нуклеарном и балистичком програму те регионалним активностима.
Вуд је увјерен да ће то ићи лакше ако се нова администрација буде усредсредила на јачање америчких савезништава, амерички адут чију је важност Трамп умањивао за вријеме свог првог мандата.
"Покушајте их подијелити гдје год можете", рекао је о Кини, Русији, Ирану и Сјеверној Кореји.
"Важно је имати и моћи се ослонити на савезништва која имамо јер се Сједињене Државе не могу суочити са свим тим играчима саме", закључио је, преноси "Индекс".
