Исламистички маршеви, величање терора, отворена мржња према Јеврејима... Чак је и министарка унутрашњих послова Њемачке Ненси Фезер рекла да је "црвена линија" пређена и да држава мора да реагује "са забранама окупљања" и "оштром интервенцијом полиције".
Међутим, поставља се питање да ли ове мјере могу бити довољне да зауставе оно чега се многи у Њемачкој боље, даље ескалације и ширења мржње?
Стручњаци и познаваоци устава и закона кажу да нема потребе да Њемачка доноси нове законе како би се одређене групе довеле у ред.
"Kривични закон, закон о мигрантима, закон о азилу и боравку пружају довољно могућности да се тешко санкционишу они који их крше и да се примјени владавина права", каже за Билд Волкер Боеме-Нефлер, са Универзитета Олденбург.
Међутим, он истиче да "ако неко гледа на другу страну и све тривијализује, ни најбољи закони нису од користи". То би у преводу значило да држава мора да истроши све своје могућности.
Стручњак за тероризам Питер Нојман, са Kраљевског колеџа у Лондону позива владу да развије "акциони план за исламистички и антиизраелски тероризам“, попут оног који већ постоји против десног екстремизма, пише Билд.
Нојман је веома конкретан. Захтијева да се одмах провјере све исламистичке пријетње и поново процјени њихов потенцијал пријетње.
"Пријетње од тероризма морају одмах дати приоритет свим безбједносним органима", наводи он.
Истиче и да друштвене мреже и интернет форуме у којима се исламисти организују треба пажљиво пратити.
"Тамо се тренутно појављују нове мреже које су једнако важне као и оно што се дешава на улицама“, сматра Нојман.
Он сматра да је неопходно забранити рад "новим организацијама", али не на начин на који је то урађено у случају организација Хамас и Самидун.
"Немојте објављивати забране, ако не планирате одмах да их спроведете", изричит је Нојман који додаје да влада мора одмах престати да финансира и одобрава скупљање новца за исламистичке организације.
Стручњак за безбједност Kарло Масала, са Универзитета Бундесвер у Минхену каже да би задатак требало да преузме Kанцеларију за заштиту устава.
"Област феномена исламизма мора бити масовно проширена. То значи да "дворишне џамије" морају бити потпуно освјетљене. И електронским средствима и "људском интелигенцијом", односно са доушницима", сматра он.
Масала не вјерује да су опште забране демонстрација неопходне, али јасно ставља до знања да, ако, као у Есену, демонстрације региструју људи или организације које су познате као заштитне организације забрањених партија или удружења, протести би требало да буду забрањени.
Нефлер каже да се, наравно, слобода изражавања односи и на "чудна, иритантна, апсурдна или застрашујућа мишљења, на демонстрацијама, на ТикТоку или другдје“.
"Али, ако се прослављају масакри Хамаса, ако се позива на елиминацију израелске државе или ако се врши хушкање, ова граница је пређена. Онда држава мора да дјелује", сматра он.
Уставни адвокат Јозеф Франц Линднер, са Универзитета у Аугзбургу, позива на "строго спровођење права на окупљање уз забрану окупљања ако постоји ризик од антисемитских изјава или подстицања“. И подсјећа на став 47. Закона о пребивалишту, који такође регулише забрану и ограничавање политичког деловања странаца, преноси Телеграф.рс.
