У централној Европи су поплаве изазване климатским промјенама постале знатно јаче, пружајући јасну слику о будућности најбрже загријаваног континента, кажу научници.
Циклон Борис је девастирала земље попут Пољске, Чешке, Румуније, Аустрије и Италије, што је резултирало са најмање 24 смртна случаја и милијардама евра штете, пише Би-би-си.
Група "World Weather Attribution" навела је да је недавни четвородневни период био најкишнији икада забиљежен у централној Европи.
Добра страна је што је олуја била добро прогнозирана, што је омогућило неким регионима да се боље припреме и тако вјероватно избјегну већи број смртних случајева.
Научници из "WWA" процјењују колико су климатске промјене утицале на екстремне временске догађаје тако што их упоређују са моделима који показују колико би ти догађаји били тежи у свијету без сагоријевања фосилних горива. Киша какву је донијела Борис је, срећом, још увијек ријетка - очекује се да ће се дешавати једном у 100-300 година у данашњим климатским условима.
Међутим, ако се загријавање повећа на 2°C, слични догађаји постали би 5% интензивнији и 50% учесталији, упозорава "WWA".
Без амбициознијих климатских акција, глобално загријавање би могло достићи око 3°C до краја вијека.
"Ово је дефинитивно оно што ћемо све више виђати у будућности" рекла је Фредерике Ото, виша предавачица на Империал колеџ Лондон и један од аутора "WWA" студије.
"То је апсолутна посљедица климатских промјена, гдје се рекорди руше великом разликом."
Рекордне падавине уклапају се у шири образац промјене климе у Европи.
Европа је најбрже загријаван континент. Посљедњих пет година било је у просјеку око 2.3°C топлије него друга половина 19. вијека, наводи Копернику климатска служба.
То доноси учесталије и интензивније таласе врућине, али и екстремне падавине, посебно у сјеверној и централној Европи. У јужној Европи ситуација је сложенија због промјена у временским обрасцима.
Један од једноставних разлога за јаче падавине у топлијем свијету је тај што топлија атмосфера може задржати више влаге – око 7% за сваких 1°C. Ова додатна влага може довести до јачих киша.
Један од разлога зашто је Борис произвео толико кише је то што се временски систем "заглавио", испуштајући велике количине воде на иста мјеста током више дана.
Постоје назнаке да ефекти климатских промјена на струју ветрова на висини могу учинити овај феномен "заглављења" учесталијим, али то је још увијек предмет расправе.
Чак и ако у будућности не добијемо више "заглављених" временских система, климатске промјене значе да ће сваки који се заглави носити више влаге и потенцијално изазвати катастрофалне посљедице.
"Ови временски обрасци се дешавају у топлијој клими због наших емисија гасова са ефектом стаклене баште, па су интензитет и количина падавина већи него што би иначе били", објашњава Ричард Алан, професор климатских наука на Универзитету у Ридингу.
Временске прогнозе се стално побољшавају, а у овом случају, велике количине падавина које су изазвале поплаве биле су прогнозиране неколико дана унапред. То је омогућило припреме за поплаве.
То је дјелимично разлог зашто број смртних случајева није био тако велики као током великих поплава 1997. и 2002. године, иако су недавне падавине биле јаче на многим мјестима и поплаве су захватиле веће подручје.
"Много новца је потрошено послије претходне двије поплаве за инсталацију и ажурирање система заштите од поплава", објашњава Мирек Трнка из Института за истраживање глобалних промјена у Чешкој, једној од најпогођенијих земаља.
У граду Брну, гдје је професор Трнка смјештен, не сви системи заштите од поплава су били завршени, али је узнапредовало упозорење омогућило властима да ојачају подручја гдје је још било посла.
Нису све европске регије имале ту срећу. ЕУ је обећала 10 милијарди евра у хитним поправкама за погођене области.
"То показује колико је климатска промјена скупа", каже др Ото.
Постоји забринутост да би растуће температуре, а самим тим и екстремније падавине, могле учинити мјере заштите недовољно ефективнима.
"Интензитет поплава ће се знатно повећати у будућности, тако да ако задржите заштиту од поплава на истом нивоу као данас, посљедице би могле постати неподношљиве за друштва у Европи", објашњава Франческо Дотори из "IUSS" у Павији, Италија.
Наравно, постоји јасан начин да се спријечи погоршање ових падавина, смањењем емисије гасова који загријавању планету, попут угљен-диоксида.
"Наше симулације показују да ако успијете да задржите будуће глобално загријавање испод 1.5°C, што је један од циљева Париског споразума, тада ће штета од поплава у будућности бити преполовљена у поређењу са сценаријем 'како је до сада било'," додаје др Дотори.
У супротном, знамо шта ће се десити у будућности, каже професор Алан.
"Интензитет падавина и ових временских догађаја ће се само погоршати", додао је.
(Мондо)
