Митрополит кримски Тихоном Шевкунов рекао је у интервју за АТВ да мир не треба да буде по жељи неких садашњих свјетских сила, него онако како је угодно Господу.
Тихон је истакао да ће само тада мир бити такав да га дуго времена нико неће моћи срушити.
АТВ: На самом почетку СВО сте изјавили да је конфликт у Украјини "трагедија без преседана" и да треба да наступи мир али само по вољи Божијој. Гдје се налазимо данас након више од двије године од почетка конфликта и колико ћемо успјети у томе да нам Бог дарује мир?
Тихон: Трагедија се наставља. И када сам говорио о томе да нам је потребан мир који ће бити по Божијој вољи, ја сам поменуо ријечи једног од старозавјетних пророка: „Говоре нам мир, мир, а мира нема!“ Мир не треба да буде по жељи неких садашњих свјетских сила, него онако како је угодно Господу. Само тада ће мир бити такав да га дуго времена нико неће моћи срушити. Тада ће га људи прихватити као добро и као пројављење праведности овдје на земљи. Много година смо били свједоци тих ужаса које су чинили у Новоросији. Избјеглице су нам долазиле и у Москву и у Псков, људи који су изгубили много дјеце у тим бомбардовањима и свему што се догађало. Са друге стране, ја, као некадашњи ректор Сретењске духовне академије, један од мојих студената је погинуо са наше стране и један од студената из Украјине, који је завршио нашу академију у Москви, вратио се у Украјину. Ушао је у продавницу, тамо су га препознали припадници специјалних служби, послали су потпуно необученог човјека у ров, на фронт. И Бодан је, такође, погинуо. То је трагедија коју сви ми преживљавамо. Сви видимо вањско уплитање на страни Украјине. Они врше притисак и руше тај мир. Ми се надамо да ће се у све лошијим и све драматичнијим и трагичнијим околностима наћи излаз, како би се и рат окончао и како би биле елиминисане и све претпоставке за нови рат. То је оно што нам треба, разумијете. Ето, управо то. То је једна драматична и трагична прича. Она се посебно осјети овдје на Криму. Овдје се сјећају догађаја прије десет година, када су се чете кољача спремале да крену на Крим како би уништила овдје велики дио стваралчког руског становништва. Када се сјећају како су три аутобуса у којима су били Кримљани фашисти спалили на путу, спалили су их на путу од Кијева до Крима, када су се враћали из Кијева. И у исто то вријеме сви имају рођаке и блиске људе, и тако даље. Али, не треба ја да причам Југословенима шта је то грађански рат. Потребно је да се молимо и Господ ће својим промислом да управља онако како треба. Сигуран сам само у то.
АТВ: Ви и ми говоримо о сукобу међу народима. Али он не постоји сада само као такав, у Украјини се десио раскол, они праве неке нове цркве. Исто се догађа и код нас, у нашем региону са Српском православном црквом. Догађа се погром на Косову и Метохији. Шта Ви мислите, да ли је то крст нашег времена?
Тихон: То је свакодневица палог свијета човјека. Од тренутка када је гријех пао на свијет, ђаво пребива у многим политичарима и у много обичних људи. Али, дјела политичара су много значајнија. По принципу: „Завади, па владај!“ Како да видимо ко је у праву, а ко гријеши, да ми сами за себе схватимо. Они који покушавају да уједине, они су исправни. Они који покушавају да у животу остваре принцип „завади, па владај“, они су непријатељи људског рода. И то што се сада догађа у Украјини и у Србији, те подјеле у корист власти, због тога да би се владало, савршено је јасно ко је у праву, а ко гријеши. Страшно је то што ми нисмо имали довољно снаге, ни у Русији, ни у Србији, да предуприједимо тај процес цијепања. Није је било ни код вас, ни код нас. Ни код нас '91. године и сљедећих година, нити код вас. Били смо слаби, нажалост.
АТВ: Крим је веома важан за Русе. За неколико дана колико смо провели овдје, успјели смо видјети шта се овдје налази и од каквог је то значаја. Били смо у Херсонесу. Који су Ваши планови и да ли су сви Ваши путеви водили управо у ову тачку, у мјесто гдје се крстио кнез Владимир?
Тихон: Да то је наш заједнички купељ, кнез Владимир је наш заједнички кум, а мјесто крштења је управо Херсонес. Видјели сте какав је тамо огроман објекат, колико смо изградили, биће и музејски, духовни и теолошки центри. Сјећам се Крима од прије десет, дванаест, петнаест година, много тога је урађено. Не можемо ни замислити колико је тога урађено за Крим и колико се још ради. Слава Богу! Цијела Русија која је помагала да се Крим препороди од запуштености, страшне запуштености. Није било путева, ни нормалног аеродрома. Сви су то са радошћу радили, јер је свима јасно да је то наша сопствена земља, рођена и вољена земља. И за нас, и за Украјинце и за Бјелорусе и за све православне, за нашу православну, руску традицију, и српску традицију, шта је за вас Косово, то је за нас Крим. Наравно да је то веома важно и ми са ентузијазмом и огромном радошћу учествујемо у препороду свих. Прије или касније ће наступити мир. Прије или касније ране ће почети да зацјељују, а то што је урађено биће наслијеђе свих.
АТВ; За сами крај. Читајући Вашу књигу запамтила сам једну мисао, једну реченицу коју сте неколико пута споменули: „Христос је исти јуче, данас и заувијек“. Колико ћемо као људи, као човјечанство, није важно да ли смо Руси, Срби, Украјинци и тако даље, успјети да се избавимо од таквог стања душе које утиче и на свијет око нас и може ли нас бесконачна љубав Господња спасити, да не потонемо?
Тихон: О томе је говорио сам Господ. Говорио је о својој побједи. О својој побједи уз помоћ Цркве. Са нама и унутар нас. „Нико, док сам ја уз вас, не може да вас повриједи, не може да вас духовно преобрати, не може да вас удаљи од тога пута побједе љубави.“ То су ријечи Јеванђеља, то су јеванђељска обећања, због тога ми и живимо како бисмо све то испунили. Да, различити смо и не треба да исправљамо те разлике. Срби су Срби, Руси су Руси, Украјинци су Украјинци. Бјелоруси имају своје посебности и тако даље. Али када смо у Христу, када долазимо у храм, када се причешћујемо, када постајемо једно тијело са Христом, када мислимо о Богу, тада добијамо, а то је задивљујуће, божанско јединство. А одређене разноликости су предивне, то је добро. Разноликост култура. Нико ни не сумња у то да оно и треба да постоји. „Треба да међу вама постоје различити, како би се се створили најбољи“. Обавезно. То су, такође, ријечи из Светог писма. Због тога сам дубоко убијеђен да ћемо овај период наше опште слабости, када смо дозволили раздору и подјелама да тријумфују у нашем јединственом народу, гдје припадају и Украјинци, који имају своје особености, и Бјелоруси и Руси, мислим на руски народ, зауставити. Ми ћемо то зауставити јер се ради о хиљадугодишњој традицији живота исте породице, истог рода. Али, то је само лекција. Ми не смијемо бити духовно слаби. Ми не смијемо да се предајемо онима и губимо од оних који сију раздор. Ми смо криви! Сами смо криви! То што ђаво сије раздро кроз ове или оне политичаре, кроз ове или оне државе, политичке структуре није наш проблем. Наш проблем је што смо ми били слаби да то савладамо! Треба да се бавимо сами собом! Даће Бог, о чему сам и говорио: овај свијет, Божији свијет, мора да тријумфује, Божија промисао о јединству: „Да сви будете као једно!“, каже Господ у посљедњој бесједи ученицима. Тако треба да буде. А све док се неком у нашој заједничкој, великој породици допада подјела, они се томе радују, скачу од среће, знате како они скачу. То једноставно говори о озбиљној болести. О озбиљној болести. „То што је Бог сјединио, нека човјек не растави“, каже се у Светом писму. А они хоће да раставе. Они ратују против Бога и биће кажњени. Од Бога. Јер, како иде она ријеч...како иде она ријеч... Зато што се не може некажњено ратовати против Бога. Човјек ће сам себе казнити противљењем вољи Божијој.
