Иако су Трампа у првом мандату одговорили од саботирања НАТО, други пут неће имати ко да га одговори, оцјењују стручњаци.
"Боли ме к***ц за НАТО", тако је бивши предсједник САД својевремено изразио своје осјећаје о најстаријем и најјачем америчком војном савезу.
Та изјава, изречена у присуству Џона Болтона, тадашњег предсједниковог савјетника за националну безбједност, никоме није била изненађење, пише за Атлантик историчарка и ауторка више књига о Русији и Источној Европи Ен Еплбаум.
Иако су Трампа у првом мандату одговорили од саботирања НАТО, други пут неће имати ко да га одговори, преноси Index.
Наиме, Болтон тврди да га је управо он одговорио да САД напусте Алијансу, као и да су у томе учествовали и генерал Џим Матис, шеф предсједникове канцеларије Џон Кели, шефови дипломатије Рекс Тилерсон и Мајк Помпео, па чак и потпредсједник Мајк Пенс.
Али, Трамп се није предомислио, а ако буде поновно изабран ове године, нико од тих људи неће бити у Бијелој кући. Сви су они раскинули с бившим предсједником, а више нема републиканских аналитичара који разумију Русију и Европу.
У другом мандату Трамп би био окружен људима који или дијеле његову несклоност америчким безбједносним савезима или не знају ништа о њима и није их брига. “Штета у другом мандату била би непоправљива", рекао је Болтон за Атлантик.
Ипак, институционално, а можда чак и политички, Трампу би напуштање НАТО-а могло бити тешко. Чим би објавио своје намјере, наступила би уставна криза. За склапање међународних уговора у Америци потребно је одобрење Сената, али Устав не говори ништа о конгресном одобрењу за повлачење из таквих уговора.
Управо због те рупе у закону, демократски сенатор Тим Кејн и републикански сенатор Марко Рубио представили су закон, који је већ прошао Сенат, осмишљен како би спријечио било ког предсједника САД-а да се повуче из НАТО-а без двотрећинског одобрења Сената или одлуке Конгреса.
Истиче се да ни штета која би настала у јавности и неслагањима око тог потеза није толика, колика је психолошка, јер је НАТО-ов најважнији извор утицаја није правни или институционални, већ управо психолошки. Ради се, наиме, о очекивању колективне обране која постоји у уму свакога ко би пријетио чланици савеза.
Чак и Кремљ, наводи се даље, вјерује да Американци заиста вјерују у колективну обрану, као и да је америчка војска заиста спремна за колективну одбрану. Међутим, Трамп би и то увјерење могао окончати једним говором, једним коментаром, чак и једном објавом на друштвеним мрежама.
Након тога више неће бити важно ако се Конгрес, медији и Републиканска странка након тога препиру око легалности повлачења из НАТО-а. Јер, једном када врховни заповједник каже "Нећу прискочити у помоћ савезнику ако буде нападнут", зашто би се ико бојао НАТО-а?
А кад се Руси, или било ко други, више не буду бојали америчког одговора на напад, шансе да ће га извијести постају веће. И Џејмс Голдгејер, професор међународних односа на Америчком универзитету и аутор неколико књига о НАТО-у, сматра да би резултат Трамповог повлачења САД из НАТО био хаотичан.
“Европа би одмах била изложена могућем руском нападу за који није спремна, и за који не би била спремна дуги низ година”, додао је он.
Даље, без НАТО-а и без америчке преданости европској безбједности, залихе за Украјину би такође пресушиле јер би и сама могућност да Америка напусти НАТО присилила европске земље да задрже своје војне ресурсе код куће. Јер, на крају би се и саме могле суочити са инвазијом.
Сљедећи сценарио је да руски предсједник освоји Украјину. Украјинска војна логистика постала би неодржива.
Такође, чим би Трамп јавно изговорио да напушта НАТО, сви амерички војни савези би били у опасности. Тајван, Јужна Кореја, Јапан, па чак и Израел схватили би да више не могу рачунати на аутоматску америчку подршку.
Затим би многе европске земље морале да се приближе Русији, док би многе азијске калкулисале да се приближе Кини, чисто ради самоодржања.
За то вријеме, ако Трамп буде изабран, многи Американци неће ни примијетити шта се догађа у свијету.
