Милитантна група Курдска радничка партија (PKK), која је више од четири деценије у крвавом сукобу са турском државом, одлучила је да се расформира и оконча своју оружану борбу, саопштила је у понедјељак новинска агенција блиска тој групи.
Одлука PKK имаће далекосежне политичке и безбједносне последице по регион, укључујући и сусједни Ирак, као и Сирију, гдје су курдске снаге савезници америчких снага, преноси Ројтерс.
Више од 40.000 људи убијено је у сукобу откако је PKK започео своју побуну 1984. године. Турска и њени западни савезници сматрају ову организацију терористичком групом.
"PKK је испунио своју историјску мисију", наводи се у саопштењу групе, према писању агенције Фират, која је објавила оно за шта тврди да је завршна декларација конгреса који је PKK одржао прошле недјеље у сјеверном Ираку, где има базу.
PKK је организовао конгрес као одговор на позив из фебруара који је упутио његов затворени лидер Абдулах Оџалан да се група расформира.
"Дванаести конгрес PKK одлучио је да распусти организациону структуру PKK, при чему ће практични процес водити и спроводити вођа Апо, и да оконча метод оружане борбе", наводи се у саопштењу, у ком се користи Оџаланов надимак.
"Борба PKK је сломила политику негирања и уништавања нашег народа и довела курдско питање до тачке на којој се може рјешавати путем демократске политике", наводи се даље.
Одлука PKK пружиће турском предсједнику Реџепу Тајипу Ердогану прилику да подстакне развој претежно курдског југоистока, гдје је побуна деценијама спутавала регионалну економију.
Омер Челик, портпарол владајуће Странке правде и развоја (АКП) предсједника Ердогана, изјавио је да је одлука PKK да се распусти "важан корак ка Турској без тероризма".
Турско министарство спољних послова није одмах коментарисало саопштење, иако је Анкара очекивала овакву одлуку.
Турска лира је била стабилна на 38,7375 за долар, док је главни берзански индекс порастао за 2,4%.
Током година било је повремених покушаја мира, а најзначајније примирје трајало је од 2013. до 2015. године, али је на крају пропало.
Шта је PKK?
PKK је милитантна група коју је Абдулах Оџалан основао у југоисточној Турској 1978. године, са идеологијом заснованом на марксистичко-лењинистичким идејама, пише Ројтерс.
Шта је циљ групе?
PKK је започео побуну против Турске 1984. године с циљем стварања независне курдске државе. Касније је ублажио своје циљеве и почео да тражи већа права за Курде и ограничену аутономију у југоисточној Турској.
Више од 40.000 људи убијено је у сукобу, већином бораца. Већина сукоба одвијала се у руралним областима претежно курдског југоистока Турске, али је група изводила нападе и у урбаним срединама, укључујући Анкару и Истанбул.
PKK се налази на листи терористичких организација Анкаре, Сједињених Америчких Држава, Европске уније и још неколико земаља.
Каква је историја групе?
PKK је дјеловао у Сирији до 1998. године, када је Оџалан морао да побјегне под све већим турским притиском. Неколико мјесеци касније турске специјалне јединице су га ухапсиле у Кенији, а турски суд га је 1999. године осудио на смртну казну. Казна је преиначена у доживотни затвор у октобру 2002. године, након што је Турска укинула смртну казну, и он се још налази у затвору на острву близу Истанбула.
Након његовог хапшења сукоби су ослабили, а борци су се повукли из Турске.
Након поновног избијања насиља, Турска и PKK су започели мировне преговоре крајем 2012. године. Тај процес је пропао у јулу 2015. године, чиме је отпочео најкрвавији период сукоба, који је довео до великог разарања у неким урбаним областима југоистока Турске.
У октобру 2024. године, лидер Партије националног покрета (МХП) и политички савезник предсједника Ердогана, Девлет Бахчели, шокирао је Анкару када је сугерисао да Оџалан може бити ослобођен ако објави крај побуне своје групе.
Владајућа АКП је подржала приједлог, а лидери опозиционе прокурдске Демократске партије народа (ДЕМ), која се залаже за већа курдска права и аутономију, одржали су разговоре с Оџаланом у његовом затвору.
PKK је одмах прогласио примирје након позива и изјавио да је спреман да сазове конгрес, како је Оџалан предложио, али да се морају створити потребни безбједносни услови како би он могао да га "лично води и спроводи"
Гдје је сукоб био најактивнији у посљедње вријеме?
У посљедњим годинама сукоб се преселио у сусједни сјеверни Ирак, где PKK има базе у планинама, а Турска има десетине испостава. Анкара је тамо покренула операције против милитаната, укључујући ваздушне нападе борбеним авионима и дроновима, што је Багдад оцијенио као кршење свог суверенитета.
Ипак, Ирак и Турска су се сложили да појачају сарадњу против PKK, а Багдад је први пут званично означио PKK као забрањену организацију.
Турска такође циља милицију Јединице народне заштите (YPG) у Сирији, сматрајући је огранком PKK, и спроводила је прекограничне операције заједно са савезничким сиријским снагама како би је потиснула од своје границе. Међутим, YPG предводи Сиријске демократске снаге (СДФ), које су главни савезник коалиције предвођене САД у борби против Исламске државе.
Америчка подршка СДФ годинама је извор тензија између Вашингтона и Анкаре.
Свргавање бившег сиријског предсједника Башара ал Асада у децембру, којем се Анкара дуго противила подржавајући сиријске побуњенике, ојачало је турски положај и утицај у Сирији. Турска је тада позвала на расформирање YPG и протеривање његових лидера из Сирије, и запријетила турском војном операцијом како би "згромила" ту групу уколико њени захтеви не буду испуњени.
Турски, амерички, сиријски и курдски званичници покушавају да постигну договор о будућности сиријских курдских бораца.
(Телеграф)
.webp)
