Ангажман Египта у Гази има одређене црвене линије које та земља неће прећи - неће бити војног ангажмана Египта против Израела у корист Палестинаца, каже у интервјуу за "Ејжа тајмс" Офир Винтер, стручњак за арапско-израелске односе и савремени Египат.
Винтер објашњава да Египат покушава да балансира у односима са Израелом и Хамасом. С друге стране, Египат отворено изражава посвећеност палестинској ствари, јер је, како каже, тежња Палестине за самоопредијељењем главни арапски и исламски циљ. Такође, због географске близине, свака ескалација у Гази ће имати директан утицај на националне интересе Египта.
"Тај став се огледа и у реакцији Египта на избијање насиља између Израела и Хамаса: након убистава и киднаповања недужних израелских цивила од стране Хамаса, чланови парламента и државни медији у Египту су приказали Израел као агресора, а Хамас као жртву", истиче Винтер.
По његовим ријечима, може се очекивати да Египат предузме неколико корака како би показао солидарност са Палестинцима, а они укључују хуманитарну помоћ Гази, евакуацију рањеника у египатске болнице и појачану улогу у посредовању за прекид ватре. Тиме би Египат ојачао свој регионални и међународни положај.
Египат, међутим, не жели да отуђи Израел, упозорава Винтер.
"На крају крајева, они имају заједнички интерес: не желе да виде поновно оживљавање политичког ислама у региону, што је повезано са искуством Египта са исламистичким организацијама", каже Винтер.
Он подсјећа да је садашњи режим у Египту збацио Муслиманску браћу 2013. године, а Хамас је изданак Муслиманске браће, због чега га Египат доживљава као пријетњу.
Али упркос сумњичавом приступу Египта Хамасу, од 2017. између њих постоји разумијевање. Хамасова сарадња у борби против тероризма на Синају довела би до ублажавања египатске блокаде Газе.
Црвене линије
Винтер истиче да иако су односи Египта и Израела односи сарадње, нису топли. Египат је потписао мировни споразум са Израелом 1979, а током протекле деценије, Израел се позиционирао као кључни политички, безбједносни и економски партнер Египту.
Посљедњих година, Египат је био посредник између Израела и Хамаса и у напорима за реконструкцију Газе. Разлог за то је његова близина Гази и чињеница да контролише прелаз Рафа – једину границу са Појасом Газе која није под израелском контролом.
Али ангажман Египта у Гази има одређене црвене линије које та земља неће прећи, тврди Винтер: неће бити војног ангажмана Египта против Израела у корист Палестинаца – политика која првенствено произлази из египатске посвећености мировном споразуму Израела и Египта из 1979. године.
Такође, додаје, неће бити одобрен масовни улазак становника Газе у Египат, судећи по изјавама предсједника Абдела Фатаха ел Сисија и других египатских званичника.
Египат је до сада одбацивао идеју о усељавању расељених Палестинаца на Синај, али постоји могућност да ће велики број становника Газе тражити улазак - то нарочито важи за становнике Газе са страним држављанством који већ чекају на граници да пређу.
Египат је против тога да се становницима Газе дозволи прелазак границе у великом броју јер се противи сваком задирању у његов суверенитет на Синајском полуострву. Главна брига је, каже Винтер, да ће расељени Палестинци да остану за стално на египатској територији, потенцијално нарушавајући ионако деликатну безбједносну и економску ситуацију.
Безбједносни ризици
Ситуација такође представља велики безбједносни ризик за Египат, наводи Винтер.
Прво, повреда границе од стране избјеглица из Газе, од којих неки могу да буду наоружани појединци повезани са Хамасом или другим радикалним групама, могла би да пренесе нестабилност на Синај.
За Египат постоји опасност од терористичких напада и нестабилности као што је било на Синају прије споразума са Хамасом 2017. Неке од тих напада извеле су добро наоружане и обучене милитантне ћелије са сједиштем у Гази.
Друго, огроман ударац Хамасу могао би да доведе до хаоса и нестабилности у Гази, што би потенцијално произвело кријумчарење оружја и бораца дуж египатске границе са Појасом Газе.
Друга безбједносна претња је да би палестинске милитантне групе могле да покрену терористичке акте са Синаја на Израел, што би довело у опасност деликатан однос Израела и Египта.
Повратак Палестинске Управе у Гази?
Од избијања сукоба, Египат ради на смиривању ситуације у Гази и води разговоре са Израелом, Хамасом, палестинским властима, САД, Ираном и другим регионалним и међународним актерима.
Арапска лига се већ састала у Каиру, а очекује се да ће бити одржана међународна конференција у Египту. Египат такође настоји да успостави да хуманитарни коридор за испоруку хране и лијекова у Појас Газе.
У овој фази, Египат има више интереса, али и контроле над исходима сукоба од већине других регионалних међународних играча, наводи Винтер.
Исход сукоба могао би да донесе и неке користи. На примјер, Египат жели повратак Палестинске Управе у Гази, јер је спремнија да се укључи у дипломатију и преговоре.
Сценарио у којем је Хамас значајно ослабљен могао би да утаба пут за повратак Палестинске Управе. У том случају, Египат и Израел би могли да имају прагматичнијег сусједа преко границе.
Ако Хамас изгуби власт на крају рата, Египат ће највјероватније бити укључен у транзицију власти.
Као и претходних година, од Египта се очекује да буде канал кроз који ће помоћ и средства арапских земаља и међународне заједнице бити пребачени у Газу, да учествује у процесу њене реконструкције и да буде доминантан фактор утицаја на обликовање њене будућности, преноси РТ Балкан.
