Само дан након првог напада Израела на Иран, из Кине је полетио теретни авион. Сљедећег дана полетио је други, из обалног града. У понедјељак – још један, овај пут из Шангаја. Три лета у три дана.
Подаци о летовима показују да су сви авиони летјели према западу дуж сјеверне Кине, прешли у Казахстан, затим ушли у Узбекистан и Туркменистан – и потом нестали с радара у близини Ирана, пише Телеграф.
Додатну сумњу изазива чињеница да су у плану лета као коначно одредиште била наведена лука у Луксембургу, иако авиони, чини се, никада нису ушли у европски ваздушни простор.
Појавиле су се шпекулације о томе шта би Кина могла слати Ирану, док траје рат с Израелом.
Авионски стручњаци упозоравају да се кориштени тип авиона, Боинг 747 теретњаци, обично користи за пријевоз војне опреме и оружја те за уговорне послове с државама.
- Овакви терети не могу а да не изазову интерес, управо због очекивања да би Кина могла помоћи Ирану - рекао је Андреа Гисли, предавач на Универзитету у Ексетеру и стручњак за односе Кине с Блиским истоком и Сјеверном Африком.
Кина и Иран стратешки су партнери, повезани прије свега противљењем поретку предвођеном САД-ом и залагањем за нову, "мултиполарну" фазу у глобалној дипломатију.
Иран је уједно један од кључних кинеских добављача енергената – дневно испоручује и до два милијуна барела нафте – па није изненађење да би Пекинг могао тражити начине за стабилизацију Исламске Републике.
