Наоружани борци Исламске милитантне групе Хамас данас су испалили десетине ракета на Израел и ушли на југ земље у изненадном нападу због којег је израелска војска прогласила "приправност за рат".
Десетине пројектила је лансирано, а сирене за ваздушну опасност чуле су се широм земље. Израел је такође отпочео нападе ка Гази.
Ово насиље је посљедња распламсавање у борби која траје деценијама.
Сукоб који траје већ 100 година
Велика Британија је преузела контролу над подручјем познатим као Палестина пошто је Османско царство, које је владало овим дијелом Блиског истока, поражено у Првом свјетском рату.
Подручје су насељавале јеврејска мањина и арапска већина.
Нетрпељивости су почеле да расту када је међународна заједница дала Британији задатак да у Палестини успостави "национални дом" за Јевреје.
Јевреји су област сматрали прадомовином, али палестински Арапи су такође полагали право на земљу и успротивили се успостављању "националног дома".
Између двадесетих и четрдесетих година 20. вијека, пристизао је све већи број Јевреја - многи су бјежали од прогона у Европи и тражили домовину послије Холокауста у Другом свјетском рату.
Све чешће је долазило до насиља између Јевреја и Арапа, али и до напада на британску управу.
Уједињене нације (УН) су 1947. године изгласале да се Палестина подели на две државе, јеврејску и арапску, а Јерусалим је постао међународни град.
Тај план су прихватиле јеврејске вође, али га је арапска страна одбила и план никада није спроведен.
Стварање Израела и "Катастрофа"
Пошто нису успјели да ријеше проблем, Британци су отишли 1948. године, а јеврејске вође прогласиле су стварање државе Израел.
Многи Палестинци су се успротивили и почео је рат.
Учествовале су и војске сусједних арапских земаља.
Стотине хиљада Палестинаца побјегло је или је протјерано из домова за вријеме овог сукоба.
Овај догађај Палестинци називају Ал Накба или "Катастрофа".
До тренутка када су се борбе завршиле примирјем наредне године, Израел је контролисао већи дио територије. Јордан је заузео територију која је постала позната као Западна обала, а Египат Газу.
Јерусалим је био подијељен између израелских снага на западу и јорданских на истоку.
Како никада није дошло до мировног споразума - свака страна је кривила другу - деценије које су услиједиле донијеле су нове ратове и сукобе.
Како мапа изгледа данас
У рату 1967. године, Израел је окупирао источни Јерусалим и Западну обалу, као и већи дио сиријске Голанске висоравни, Газу и египатско Синајско полуострво.
Већина палестинских избјеглица и њихових потомака живи у Гази и на Западној обали, као и у сусједним државама Јордану, Сирији и Либану.
Ни њима, ни њиховим потомцима Израел није дозволио да се врате кућама - израелске власти тврде да би то преплавило земљу и угрозило њено постојање.
Израел и даље заузима Западну обалу. Иако се војска повукла из Газе, УН и даље ову област сматрају дијелом окупиране територије.
Сједињене Америчке Државе (САД) су једна од само неколицине земаља које су признале претензије Израела на цијели град. У послљедњих 50 година, Израел је саградио насеља на овим просторима, гдје сада живи више од 600.000 Јевреја.
Палестинци кажу да су та насеља незаконита према међународном праву и да представљају препреку миру, али Израел то негира.
Шта су окупирана Западна обала и појас Газе?
Јордан је окупирао земљу која је постала позната као Западна обала - комад земље на западној обали ријеке Јордан и омеђен Израелом на сјеверу, западу и југу. На његовом истоку лежи Јордан.
Египат је окупирао Газу - мало приобално подручје на египатској граници.
Јерусалим је подијељен између израелских снага на западу и јорданских снага на истоку.
Пошто никада није било мировног споразума, било је више ратова и борби у деценијама које су услиједиле.
Да ли је Јерусалим палестински или израелски?
Израел полаже право на цијели Јерусалим као своју пријестоницу, док Палестинци полажу право на источни Јерусалим као главни град будуће палестинске државе.
У протеклих 50 година Израел је изградио насеља у овим областима, гдје сада живи више од 600.000 Јевреја.
Палестинци, уз подршку већине држава и међународних тијела, кажу да су ови домови илегални по међународном праву, али Израел то пориче.
Напетости између Израела и Палестинаца који живе у источном Јерусалиму, Гази и на Западној обали, врло су честе.
Да ли је Палестина држава?
УН су 2012. гласале за признавање Палестине као "државе посматрача која није чланица".
Промјена од "посматрачког ентитета" омогућила је Палестинцима да учествују у дебатама Генералне скупштине и побољшају шансе за чланство у агенцијама УН и другим тијелима.
Гласање није створило палестинску државу.
Међутим, више од 70 одсто од 193 чланице Генералне скупштине УН признаје државу Палестину.
Ко контролише Газу?
Газом влада палестинска војна група Хамас, која се много пута борила против Израела.
Израел и Египат строго контролишу границе Газе како би спријечили да оружје дође до Хамаса.
Палестинци у Гази и на Западној обали кажу да пате због израелских акција и ограничења.
Израел каже да дјелује само да би се заштитио од палестинског насиља.
Који су главни проблеми?
Постоји низ питања око којих Израел и Палестинци не могу да се сагласе.
Међу њима су: шта би требало да се деси са палестинским избјеглицама, да ли јеврејска насеља на окупираној Западној обали треба да остану или буду уклоњена, да ли двије стране треба да дијеле Јерусалим и - што је можда најзахтјевније од свега - да ли треба створити палестинску државу уз Израел.
Мировни преговори се воде и прекидају скоро три деценије, али до сада нису ријешили сукоб.
Шта доноси будућност?
Укратко, нема назнака да ће се у догледној будућности стање ријешити.
Посљедњи мировни план, који су припремиле Сједињене Државе још док је Доналд Трамп био предсједник, израелски премијер Бењамин Нетанјаху назвао је "договором вијека".
Али Палестинци сматрају да је једностран и никада није примијењен, преноси "Курир".
За сваки будући мировни споразум биће потребна сагласност обје странеда би се ријешила сва питања.
Док се то не догоди, сукоб се наставља. Крај се не назире.
