Интерес новоизабраног предсједника САД Доналда Трампа за преузимање Гренланда, аутономне територије Данске, покренуо је питање вриједности острва.
Према Дејвиду Баркеру, инвеститору за некретнине и бившем економисти у Федералним резервама Њујорка, потенцијална цијена Гренланда могла би да се креће од 12,5 милијарди долара до чак 77 милијарди долара.
Ова процјена, коју је објавио "Њујорк Тајмс", заснована је на трошковима повезаним са Америчким Дјевичанским Острвима и Аљаском, прилагођеним за инфлацију и економски раст.
Баркер, који има искуство у процјењивању великих трансакција некретнинама, користио је ове територије као репер да би дошао до ове процјене.
Стратешка и економска привлачност
Гренланд, који посједује огромна природна богатства и заузима стратешки важну позицију у сјеверном Атлантику, дуго је био предмет интересовања САД.
Са локацијом од виталног значаја за одбрамбену инфраструктуру САД и богатством неискориштених ресурса, укључујући минерале и фосилна горива, Гренланд је важна предност у глобалном геополитичком пејзажу.
Гренланд се може похвалити резервама минерала, нафте и природног гаса, иако су ти ресурси и даље недовољно развијени због спорог напретка у развоју инфраструктуре.
Економија острва тренутно зависи од рибарства, које чини преко 95 одсто његовог извоза, и годишњих субвенција из Данске које покривају половину јавног буџета Гренланда. Данска троши скоро милијарду долара годишње на Гренланд, или отприлике 17.500 долара по становнику.
Недавно истраживање је открило да се 25 од 34 минерала које је Европска комисија идентификовала као "критичне сировине" налазе на Гренланду, укључујући и ријетке елементе неопходних за електрична возила и вјетротурбине, као и материјале попут графита и литијума који се користе у батеријама, пише "Лајв минт".
С обзиром на све наведено, чини се да цијена коју је изнио Баркер и није тако висока.
Тренутно присуство САД на Гренланду
САД одржавају стално војно присуство на Гренланду преко ваздушне базе Питуфик, која се налази на сјеверозападу.
Овај аранжман произилази из споразума између САД и Данске из 1951. године, који даје САД право да се слободно крећу и успостављају војне базе на Гренланду све док Данска и Гренланд буду обавијештени.
Статус Гренланда и жеља за аутономијом
Гренланд, бивша данска колонија, постао је формална територија Данске 1953. и подлијеже данском уставу.
Међутим, острво је добило значајну аутономију 2009. године, са правом да прогласи независност путем референдума.
У прошлости, САД су покушале да купе Гренланд током Хладног рата, нудећи 100 милиона долара у злату 1946. године, али је Данска одбила понуду. Трампов приједлог за куповину острва из 2019. такође су одбили и Гренланд и Данска.
Премијер Гренланда Муте Егеде, који се залагао за независност, нагласио је да Гренланд није на продају и да о његовој будућности треба да одлучује народ.
Шта ако Гренланд постане независан?
Уколико Гренланд изабере независност, могао би да уђе у "слободну асоцијацију" са Сједињеним Државама, слично аранжманима са Маршаловим Острвима, Микронезијом и Палауом. Ово би замијенило данске субвенције уз подршку и заштиту САД у замјену за војна права.
Међутим, Гренланђани нису заинтересовани да буду под контролом нове стране силе и вјероватно би дали приоритет обезбјеђивању свог благостања прије него што теже независности, наводи се у извјештајима.
Данска је одлучно одбила Трампову понуду за куповину Гренланда из 2019, а премијерка Мете Фредериксен назвала је "апсурдном". Што се тиче Трамповог обновљеног интересовања, Фредериксен је поновила да ће Данска наставити блиску сарадњу са САД, али је нагласила да Гренланд треба да има посљедњу ријеч у одређивању њене будућности, подсјећа "Телеграф".
