Свега неколико дана до предсједничких избора у уторак, подаци о радним мјестима у САД нису могли доћи у горе време за Камалу Харис.
Иако постоје "посебни фактори" због којих је највећа свјетска економија у октобру отворила само 12.000 нових радних мјеста то, наводи "Гардијан", тешко да ће убиједити америчке бираче да им је економија "здрава".
Прошлог мјесеца два јака урагана - Хелена и Милтон - погодила су САД. То је довело до привремених отпуштања 20.000 до 50.000 људи. Запосленост у производњи пала је за 46.000 радних мјеста – при чему је највећи пад резултат штрајка у ваздухопловном гиганту "Боингу".
То, ипак, неће утешити камп Камале Харис. Наиме, чак и ако се узму у обзир урагани и штрајк "Боинга", подаци о запошљавању су били слаби. Консензус међу аналитичарима – који су унапред знали за посебне факторе – био је да ће се раст радних мјеста смањити са септембарских 254.000 на 113.000 у октобру. Дугим ријечима, потражња за радном снагом смањила се у кључном тренутку.
Нешто слично се догодило у Великој Британији током избора 1970. године, када су на расположење у посљедњих неколико дана кампање утицали лоши мјесечни подаци о трговини.
Као и са подацима о платним списковима у САД, постојали су разлози због којих се британски трговински дефицит изненада повећао – долазак два нова "Боингова" џамбо џета у Уједињено Краљевство повећао је вриједност увоза.
Конзервативци су искористили податке као доказ слабе економије и побиједили на изборима које су, према анкетама, били на путу да изгубе. Лоши подаци о трговини навели су гласаче да доводе у питање поруку лабуриста: да се економија вратила на прави курс након девалвације фунте 1967.
Харис сада може да очекује да ће Доналд Трамп искористити овај пад броја радних мјеста, нарочито зато што многи амерички бирачи трпе због повећања трошкова живота. Посебни фактори или не, бројке о слабим пословима неће учинити ништа да им се промјени тај утисак.
