Сукоб у Украјини траје већ више од двије и по године, а недавна изјава словачког премијера Роберта Фица о могућем скором завршетку рата изазвала је пажњу, како европских тако и свјетских медија. Фицо је изразио вјеровање да постоји велика вјероватноћа да ће сукоб ускоро доћи до свог краја, што може значити промјене у међународној перцепцији и стратегијама везаним за овај конфликт.
Прије Фица, Орбан и Трамп су такође спомињали могућност краја сукоба, посебно ако би Трамп поново засјео у фотељу првог човјека САД.
О примирју је причао чак и Олаф Шолц, њемачки канцелар. Ипак, украјински предсједник Володимир Зеленски, представља украјински „план побједе“, који се састоји од пет кључних тачака - хитно чланство Украјине у НАТО, дозвола за нападе унутар руске територије и јачање економских санкција према Русији.
И поред вјетра у леђа Брисела, многи украјински парламентарци, као и аналитичари, сматрају да је овај план нереалистичан и више оријентисан ка преживљавању него стварању одрживог рјешења. Већини је јасно да ће Украјина морати кад тад да попусти и да ће преиспитати своје циљеве и приступе, што би могло довести до преговора или чак прекида ватре.
Осим тога, Зеленски се суочава са све већим притисцима да обезбиједи конкретну подршку од Запада. Његов захтјев за активнијим укључивањем НАТО-а и директним војним доприносима из Запада више указује на очајнички покушај да обезбиједи ресурсе потребне за наставак борбе него на „план побједе“. Западне земље, свјесне потенцијалних посљедица ескалације сукоба, остају скептичне према овим захтјевима.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто каже да већина лидера са запада иза затворених врата кажу своје право мишљење, да су за да се конфликт чим прије оконча, али да за јавност морају пружати подршку Украјини. Такав случај је очигледно и у Бриселу одакле јавно стиже подршка Зеленском.
Више у Теми дана:
