Европска свемирска агенција (ЕСА) у сарадњи са америчком свемирском агенцијом Насом развила је роботску летјелицу Соларни орбитер, и први пут у историји – добијени су снимци Сунчевих полова.
"Сунце је наша најближа звијезда, даје нам живот и потенцијални је ометач модерних свемирских и земаљских енергетских система, тако да је наша обавеза да разумијемо начин функционисања и предвиђање његовог понашања. Нови јединствени погледи почетак су нове ере соларне науке", рекла је астрофизичарка Керол Мандел из Европске свемирске агенције.
Сунчеви полови су дуго били проблематични за соларну физику. Као и друге планете у Сунчевом систему, Земља кружи мање-више око Сунчевог екватора. Човечанство никада није имало јасан поглед на врх и дно наше звијезде, преноси РТС.
Добар, јасан поглед на полове дао би много нових информација које би научници могли да користе. Соларни орбитер је управо уз велике напоре омогућио тај јасан поглед. Такође, савршено је и вријеме за ову врсту посматрања: Сунце излази из соларног максимума, периода током којег се дешава тај поларни заокрет. У фебруару 2025. године, летјелица, која се обично креће око средишта Сунца, нагнула је своју орбиту за 17 степени – довољно да се коначно види пол.
Соларни орбитер је иначе посматрао оба пола Сунца, прво јужни, а затим сјеверни и најављено је да ће подаци са сјеверног пола стићи у наредним седмицама или мјесецима.
Претходни орбитери су нагињали своје орбите само до 7 степени, са изузетком орбитера Уликс који, нажалост, није носио опрему за снимање јер је направио три узбудљива круга директно изнад Сунчевих полова између 1994. и 2008. године.
„Нисмо знали шта тачно да очекујемо од Тих првих посматрања“, каже астрофизичар Сами Соланки из Института Макс Планк за истраживање Сунчевог система у Немачкој и додао: „Сунчеви полови су буквално terra incognita".
Комбинација три инструмента
Три инструмента за снимање су детаљно очитавала јужни пол Сунца током вишедневних посматрања: Полариметријски и хелиосеизмички снимач (ПХИ) је испитивао магнетна поља Сунца, што се манифестује поларизацијом његове свјетлости; екстремно ултраљубичасти снимач (ЕУИ) је вршио посматрања у одређеним таласним дужинама како би снимио фине структуре у Сунчевој атмосфери; инструмент за спектрално снимање короналног окружења (СПИЦЕ) даје увид у ултраљубичасто и екстремно ултраљубичасто зрачење како би испитивао температуру и састав Сунчеве короне.
„Магнетно поље на јужном полу је било помало фасцинантан хаос током периода посматрања Соларног орбитера. Како се поларни окрет смири, један поларитет јача, а други опада, све до соларног минимума, када је магнетно поље најуређеније прије него што поново почне да се мијења", објашњавају стручњаци.
У међувремену, СПИЦЕ је пратио кретање јона угљеника у региону соларне короне познатом као прелазни регион, гдје температура брзо расте за хиљаде степени. Мапа сјаја открива како су јони распоређени, док Доплерова мапа показује колико брзо су се јони удаљавали од или ка Соларном орбитеру у вријеме посматрања.
Начин на који се честице крећу у соларној атмосфери је кључан за разумијевање соларног ветра – сталног тока наелектрисаних честица које дувају са Сунца у Сунчев систем.
Корак на степеницама ка небу Соларног орбитера
За само кратко вријеме, летјелица је прикупила довољно података да заокупи научнике наредних година. Међутим, ти подаци су само почетак. Соларни орбитер ће наставити да кружи око Сунца под нагибом од 17 степени до децембра 2026. године, када ће се нагиб повећати на 24 степена. Затим ће се повећати на 33 степена у јуну 2029. године.
„Ово је само први корак на 'степеницама ка небу' Соларног орбитера. У наредним годинама, летјелица ће се даље пењати изван еклиптичке равни ради све бољег погледа на поларне регионе Сунца. Ови подаци ће трансформисати наше разумијевање Сунчевог магнетног поља, соларног вјетра и соларне активности“, каже астроном Европске свемирске агенције Данијел Милер.
