Елена Пикарди се вратила у Рим након што је студирала политологију у Француској, али њене наде да ће пронаћи посао у Италији брзо су нестале. Били Фусто не иде за великом платом: школује се за архивисту и не жели ништа више од мирног живота код куће у Италији.
Али, попут десетина хиљада младих дипломаца у земљи, 24-годишњак се боји да нема другог избора осим исељења.
Они који одлазе криве ниске плате и недовољно уважавање њихових вјештина, а међу њима нарочито расте број дипломаца.
- Не тражим богатство или велике одговорности. Желим миран живот у коме не морам да бринем имам ли 15 евра да одем у куповину. Тренутно то у Италији није загарантовано - казао је Фусто из Калабрије за АФП, који је тренутно на студијам у Риму.
Док је миграција постала тема о којој се воде жустре расправе, за сваког младог странца који се насели у Италији, готово девет младих Италијана напусти домовину, према извјештају фондације "Норд Ест".
- Није нормално да се наша земља не запита зашто (је тако) и да не покуша зауставити тај одлив - рекао је Ренато Бринет, предсједник националног већа за економију и рад (ЦНЕЛ), током представљања извјештаја у октобру.
Пад реалних плата
Неки, посебно са сиромашнијег италијанског југа, селе се у богатије покрајине на сјеверу земље како би искушали своју срећу. Удио дипломаца међу њима се у протекле двије деценије повећао са 18 на 58 одсто.
Али, чак и на индустријализованом сјеверу, радни услови могу бити мање привлачни него другдје.
Италија је једна од ријетким земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) гдје су се реалне плате смањиле у поређењу са 2019. годином.
Незапосленост младих је, такође, виша од европског просјека те је у октобру износила 17,7 одсто док је просјек Европске уније 15,2 одсто.
(Телеграф)
