Скоро 400 руских научника мораће напустити Европску организацију за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) након што се крајем новембра заврши сарадња са Русијом, саопштила је истраживачка лабораторија за физику честица у Женеви.
ЦЕРН је у јуну 2022. одлучио прекинути споразуме о сарадњи с Русијом и Бјелорусијом због рата у Украјини.
Петогодишњи споразум са Бјелорусијом истекао је 27. јуна, а с Русијом истиче 30. новембра и неће бити продужен, саопштили су из ЦЕРН-а.
ЦЕРН ће тако остати без 400 руских научника који су радили за ту европску истраживачку лабораторији, преноси Индекс.
Додају да ће бити настављена сарадња са руским научницима који раде за неруске институције.
Око 90 руских научника придружило се другим истраживачким институтима.
Одлука о избацивању неколико стотина руских научника неће се односити на запослене у Заједничком институту за нуклеарна истраживања (ЈИНР), међувладином центру у Дубни у Русији, око 110 километара сјеверно од Москве.
ЈИНР се сматра "међународном организацијом", објаснили су из ЦЕРН-а.
Иако неки истраживачи сматрају да сарадња са ЈИНР-ом одржава научни дух и обезбјеђује континуитет истраживања, украјински физичари и критичари наглашавају повезаност ЈИНР-а са руском владом, која финансира више од 80 одсто активности Института.
Истичу да лабораторија има блиске везе са руском војском, чиме се поставља питање могуће злоупотребе научних информација у војне сврхе.
Одлазак руских научника озбиљно ће утицати на пројекте ЦЕРН-а, укључујући експерименте на Великом хадронском сударачу (ЛХЦ), јер удио Русије у експерименте 4.5 одсто буџета, односно годишње је издвајала 2.3 милиона швајцарских франака.
ЛХЦ је убрзивач физичких честица са највећом снагом у свијету. ЛХЦ лежи у тунелу кружног облика, обима 27 километара, 175 метара под земљом, испод француско-швајцарске границе, недалеко од Женеве, у Швајцарској.
Иако су многи научници успјели пронаћи нове позиције ван Русије, губитак руске стручности ће се осјетити, што признају и поједини чланови заједнице, укључујући оне који се залажу за наставак међународне научне сарадње.
Москва се раније била обавезала да ће уложити 40 милиона франака у модернизацију убрзивача честица.
