Овако изгледа бунт европских пољопривредника. Просперитет и економско благостање у земљама Европске уније полако постају само лијепе успомене јер ако су овако љути и бијесни они који производе храну, шта могу да очекују крајњи потрошачи?
Никад теже, кажу пољопривредници који су се побунили у чак 18 земаља.
Не могу да зараде за пристојан живот а уништава их политика земаља из којих долазе плус она европска, заједничка, која им кроји капу у Бриселу.
Растру трошкови енергената и гнојива, највише због рата у Украјини. Бијесни су јер њихове владе настављају да финансирају тај рат док им њихово становништво тоне у финансијске проблеме.
Украјинци имају повлашћен положај па су им производи које извезу много јефтинији од европских што ствара нелојалну конкуренцију.
На све то, суше, поплаве и пожари због климатских промјена који су рак рана пољопривредницима. Можда би се некако и заштитили али, такозвана зелена агенда, строга еколошка правила Уније им то не дозвољавају.
Рат у Украјини кап је која је прелила чашу. Проблеми су почели много раније. Жесток притисак на марже донио је ковид и, практично, од тада су гориво, струја, гнојиво и превоз знатно поскупјели.
Подаци Еуростата су јасни – цијене које пољопривредници добијају за своје производе пале су у просјеку за девет одсто само прошле године.
Пољопривредници су показали да се не шале. Упорно понављају да им је све теже да производе и зарађују. Европска унија, очигледно, више није оно што је била.
Неки би рекли да је овдје у питању само радикалнији начин протеста. Међутим, није џаба тако радикално.
Кад су им одузели досадашња примања и кад су схватили да многе земље шаљу паре у Украјину како би та земља ратовала, што се одразило на стандард становништва, фармери су први подигли глас.
А да није све толико лоше, не би ни њихови протести били овако радикални. Једноставно је – Европска унија више није оно благостање које је била.
Опширније у Теми дана АТВ-а.
