Iako je Evropska unija prema riječima Borelja djelovala brzo i snažno te je pružila podršku Ukrajini u borbi protiv ruske invazije, Borelj naglašava kako su Evropi i dalje potrebne evropske oružane snage.

"Novo bezbjednosno okruženje pokazuje da EU treba preuzeti više odgovornosti za svoju sigurnost. Za to su nam potrebne interoperabilne evropske oružane snage. Istrošene zalihe koje su rezultat vojne podrške koju smo pružili Ukrajini su najočitiji primjer naših nedostataka", rekao je Borelj.

Takođe, naglasio je kako države nisu ulagale veća sredstva u vojni razvoj prije svega zbog budžetskih rezova i nametnutih politika štednje.

"Od 1999. do 2021. godine, kombinovana potrošnja EU za odbranu porasla je samo za 20 odsto. U SAD-u je to iznosilo 66 odsto, u Rusiji 292 odsto, a u Kini 592 odsto. Naravno, treba uzeti u obzir početni nivo vojnih kapaciteta, ali brojke pokazuju veoma različite trendove", mišljenja je Borrell.

Uprkos činjenici da su brojne evropske države najavile veća izdvajanja za odbranu, Borelj ističe kako se taj novac mora pametno rasporediti.

"Mnoge zemlje članice EU najavile su povećanje svojih izdataka za odbranu. Ovo je veoma pozitivno. Međutim, kao što sam već i rekao, ključno je da ne troše samo više, već i zajedno kako bismo spriječili dalju fragmentaciju", ističe diplomata.

Na kraju, on je naglasio kako se jačanjem evropskih odbrambenih mogućnosti jača i sam NATO.

"Vrijeme je da evropsku odbranu gurnemo naprijed. Moramo da ojačamo evropsku odbrambenu industrijsku bazu i da budemo operativni sa potrebnim vojnim kapacitetima. Sve to moramo raditi kako bismo povećali naše kapacitete za odbranu, ojačali NATO i podržali naše partnere kad god je to potrebno", zaključio je Žozep Borelj.