"Boeing KC-135 Stratotanker" додијељен 141. wingu за допуну горива из ваздуха Националне гарде Вашингтона (стациониран у бази "Fairchild", Вашингтон), допунио је горивом три авиона руске производња "Sukhoi Su-30MKM" током историјског ангажовања у оквиру Државног партнерства са Краљевским ратним ваздухопловством Малезије (RMAF).
Ова допуна изведена је изнад базе RMAF Субанг, 12. новембра 2024. године. Вјерује се да је ово први пут да је амерички KC-135 допунио руски авион, док је француски KC-135R извео сличне операције са индијским Su-30MKI 2019. године.
Према наводима Америчког ратног ваздухопловства, "од 2017. године Национална гарда Вашингтона одржава снажно партнерство са Малезијом, унапређујући интероперабилност и интегрисане способности. Ангажовања попут овог јачају иницијативе које предводе наши савезници и партнери, користећи како јединствене америчке способности, тако и оне које дијелимо са савезницима", наводи портал The Aviationist.
Посада KC-135 користила је систем за допуну горива са више тачака (MPRS) како би допунила малезијске авионе Sukhoi: за разлику од америчких авиона који обично имају прикључак за допуну са ваздушним бумом (дугом телескопском цијеви), Su-30, као и авиони америчке морнарице, америчког морнаричког корпуса и савезника, имају сонду за допуну у лету која користи систем цријева и лијевка.
Малезија је међу првим земљама југоисточне Азије које су користиле руске ловце, купивши најприје 18 авиона MiG-29N Fulcrum 1995. године, а затим и 18 авиона Su-30MKM 2007. године.
Старији MiG-29N повучен је из службе у Краљевском ратном ваздухопловству Малезије 2015. године, док постоје планови да се Su-30MKM задржи у служби до 2035. године. Ови ријетки Su-30 често учествују у заједничким вјежбама са америчким и НАТО авионима у индо-пацифичком региону.
Са вишенамјенским системима (MPRS) танкери америчког ратног ваздухопловства могу допуњавати авионе ратног ваздухопловства, морнарице и савезничке авионе у истој мисији, са спољашњим подовима на крилима за допуну горива цријевом, док и даље задржавају способност допуне путем бума. Ова двострука способност за допуну развијена је од 1994. године и била је интензивно коришћена у борбама током операције "Ирачка слобода" око 10 година касније.
Док је KC-135 првобитно дизајниран за допуну бумом, може да врши и допуну цријевом помоћу адаптера (BDA), који се поставља на бум прије лета. Међутим, када је BDA у употреби, танкер је ограничен само на допуну цријевом за ту мисију, са могућношћу допуне само једног авиона одједном. Танкери са једном тачком нису идеална опција за планере мисија јер спорија стопа преноса горива код многих авиона може продужити операције допуне, преноси Телеграф.
