Uz sve potrese koji već nekoliko godina prate politički i ekonomski život Venecuele, i najveći protivnici socijaliste Nikolasa Madura su, vjerovatno, sa priličnom skepsom gledali na mogućnost da ni dvije nedelje po njegovoj inauguraciji na novi šestogodišnji mandat, počne njegovo rušenje. Tim prije što je izabran na legalnim izborima, maja prošle godine, na kojima je osvojio 68 odsto glasova.

Za privremenog predsjednika Venecuele upravo se proglasio predsednik skupštine Huan Gvaido, a iza toga su, kao po dogovoru, ili baš upravo tako, krenula da stižu priznanja samoproglašenom predsedniku. Među prvima iz Vašingtona.

„Potcijenili su me“, rekao je Maduro svojim pristalicama nakon pobjede u maju na predsjedničkim izborima, koje je zahtjevala upravo Madurova opozicija oličena u parlamentarnoj većini, na čelu sa predsednikom skupštine Gvaidom.

Da li je Gvaido i sada potcenio Madura? Posle američkog priznanja samoproglašenog predsednika nije se dugo čekalo na zvaničnu podršku Maduru iz Rusije, Kine, Turske…

Najnoviju situaciju u Venecueli analitičar Aleksandar Pavić vidi kao nastavak podrivanja međunarodnog prava, u prvom redu Vašingtona, ističući da ga sve to mnogo podseća na priznanje nelegalnog i nelegitimnog Kosova od strane, kako je ironično primjetio, perjanica demokratije kakve su SAD. Zato, dodaje on za Sputnjik, i ne čudi što je samoproglašeno Kosovo među prvima priznalo samozvanca u Venecueli.

"Ovo je samo nastavak podrivanja međunarodnog prava sa Zapada, u prvom redu iz Vašingtona, a zatim i Londona, ali i iz Brisela. Evropska komisija je praktično već dala podršku, odnosno priznanje samozvancima u Venecueli. Ovo je samo nastavak istog ponašanja Zapada kao što je presedan kakav je napravljen kod nas, tako da ovo ne treba da čudi.“

On kaže da je već po tome ko je sve priznao samoproglašenog predsjednika jasno o čemu je riječ.

„Po onome ko sve priznaje samoproglašenu vlast u Venecueli, takozvano Kosovo, pa Gruziju, pa Porošenka u Ukrajini, a to su sve američke marionete, po tome vidimo o čemu se stvarno radi. I to ne treba da nas čudi. Sada je samo pitanje hoće li legalno izabrana vlast u Venecueli uspeti da se odupre tome.

„Moram da podvučem da se sličan scenario spremao i u Republici Srpskoj kada je isto preko ulice pokušala jedna grupa ljudi da izvede državni udar. Kao što je i u Makedoniji Zaev došao na vlast praktično jednom vrstom državnog udara, tako da to ne treba da nas iznenađuje. Samo treba da znamo šta se dešava i na kojoj strani je legitimitet, a na kojoj je strano mešanje koje su predvodile SAD kojima je, inače, tema broj jedan u političkom životu upravo strano mešanje, na prvom mjestu navodno rusko, u njihov unutrašnjepolitički život.

Pavić je ocijenio da među krivcima nije samo američka „duboka država“ koja se bori protiv Donalda Trampa, nego i sam američki predsjednik koji joj se priključio pozivajući na smjenu i podrivanje legalno izabrane vlasti u Venecueli.

Na pitanje da li će ovo biti i svojevremeno odmeravanje snaga velikih sila, s obzirom na to da su Rusija i Kina saopštile da podržavaju na izborima legalno izabranog predsednika Venecuele Nikolasa Madura, Pavić kaže da treba sačekati šta će se dešavati.

„Zamjenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov je rekao da će Rusija braniti suverenitet Venecuele. Mi ne znamo šta to znači. Vidjeli smo da se Rusija odazvala Asadovom pozivu u Siriji i priskočila mu u pomoć i spasla suverenitet Sirije. Da li će Venecuela sada pozvati Rusiju, to ne znamo. Ali Rusija i Kina su jasno rekle da podržavaju legalno izabranu vlast. I Turska isto tako. Erdogan još pamti puč koji je organizovan protiv njega. Sad je opet nastala podela na globalnom nivou“, kaže sagovornik Sputnjika.

Duboki udar: Amerika započela još jednu „meku intervenciju“ u Južnoj Americi

Na slučaju Venecuele je, smatra on, vidna pukotina na globalnom nivou između zagovornika multipolarnog svijeta koji smatraju da niko ne treba da se meša u unutrašnje stvari drugih i onog dela sveta koji i dalje ima pretenzije da svima određuje pravila igre. Da, kako kaže Pavić, jednostrano pravi poteze i da pokuša da vrati sat unazad, u vrijeme kada je svijet bio jednopolaran.