"Јуче, 24. јуна, испред једне гараже, у насељу Расадник, појавила се змија. Прије неколико дана виђен је и један смук. Очигледно је да се у овом дијелу Расадника, у којем има много приватних кућа и зграда, змије све чешће појављују. Претпостављамо да се негдје у близини налази њихово станиште, те се питамо - коме се грађани могу обратити да изађе на терен, погледа околину и евентуално утврди гдје се змије задржавају? Забринути смо за безбједност, нарочито дјеце и старијих", навео је један мјештанин тог насеља у Горњем Милановцу.
Из Општинске управе општине Горњи Милановац обавјештавају да тренутно не постоји служба која је надлежна за хватање и уклањање змија са јавних или приватних површина на територији општине. Међутим, уколико је домаћинство угрожено појединачним случајем Општинска управа ће послати инспектора на терен.
За поступање у случајевима веће најезде змија надлежан је Завод за заштиту природе Србије, који дјелује при Министарству заштите животне средине. У таквим ситуацијама грађани или локалне самоуправе могу се обратити овом заводу ради процјене и евентуалног предузимања мјера у складу са законима о заштити природе.
У случају сусрета са змијом, грађани се моле да не покушавају сами да је хватају или удаљавају.
Препоручује се да:
- Остану мирни и полако се удаље са мјеста сусрета
- Не покушавају да дирају или угрозе змију
- Уколико дође до уједа, одмах потраже медицинску помоћ
Важно је знати да су змије корисне за екосистем и углавном бјеже од људи, те да напади на њих могу бити изузетно ријетки ако се поштују основне мјере опреза.
Заштићене законом
Све врсте змија које настањују Србију су законом заштићене, а њихово уништавање се третира као озбиљан прекршај или чак кривично дјело.
Казне за убијање змија су 40.000 - 100.000, зависно од тога која је врста и који је степен њене заштите. Према члану 269 Кривичног законика онај ко убије, повреди, мучи или на други начин злоставља животињу, кажњава се новчаном казном или затвором до двије године. Уколико је ријеч о више животиња или заштићеним врстама, увећава се новчана казна, али и затворска, која у том случају може да буде до три године.
Према важећем Правилнику о накнади штете због убијања строго заштићених и заштићених врста, најскупље казне предвиђене су за убиство сљедећих врста:
- Шарка и планински шарган: новчана казна до 100.000 динара
- Четворопруги смук и шилац: новчана казна до 50.000 динара
- Остале врсте змија: новчана казна до 40.000 динара
Које врсте змија су отровне, а које заштићене у Србији
Према подацима Завода за заштиту природе у Србији живи десет врста змија и све су заштићене дивље врсте. Три врсте су отровне – поскок, шарка и планински шарган.
Девет врста змија су строго заштићене, а то су бјелоушка, рибарица, смукуља, Ескулапов смук, степски смук, шилац, четворопруги смук, шарка и планински шарган, док је заштићена врста - поскок, наводи биолог и стручни сарадник Завода за заштиту природе Марко Дивац.
- Према Закону о заштити природе забрањено је хватање, држање и/или убијање змија у свим фазама њиховог биолошког циклуса – уништавање њихових развојних облика, јаја иако су празна, легла, као и подручја њиховог размножавања, одмарања, као и угрожавање или уништавање њихових станишта - наводи биолог Марко Дивац.
У Србији три отровнице
У Србији живе три врсте отровних змија - поскок, шарка и планински шарган. Према ријечима биолога, најчешћа отровница у Србији је поскок, док је шарка ријеђа врста од поскока. Планински шарган је, према његовим ријечима, наша најмања, најријеђа и најугроженија врста отровне змије.
(Телеграф, Gminfo)
