У недељу је гром ударио тачно у центар терена на стадиону Радничког из Клубаца у Лозници током пријатељске утакмице. Десет фудбалера пало је на земљу, а један је реанимиран на лицу мјеста.
Драматична ситуација је, срећом, прошла без трагедије, али су многа питања покренута. Како је могуће да гром погоди баш терен? Да ли су спортски терени ризични? Шта се дешава са тијелом када нас погоди или само “окрзне” муња?
На ова питања за Курир одговорио је Горан Марјановић, физичар и истраживач, специјалиста за Теслине технологије и природне феномене.
"Ово дjелује неуобичајено, али то је сасвим нормално и могуће. Навикли смо да мислимо да гром удара у највише објекте, што и јесте тако, али суштински гро удара тамо гдjе је највећа разлика потенцијала. Фудбалски терени су заправо идеални за ударање грома јер нема узвишених објеката, расте трава која се залива па су и веома проводни за електрицитет", каже Марјановић.
Марјановић додаје да су муње сложени физички процеси, има много врста, а зависе од проводне средине, односно ваздуха.
"Виђали смо на друштвеним мрежама и ударе грома у облику квадрата, што је ван памети и супротно ономе што смо учили у школама. Има много врста, лоптасте муње, црне, невидљиве муње које су заправо снопови гама зрака, има плавих патуљака који се виде на високим висинама. Има и вилењака, који су обично црвене боје и тако даље", каже Марјановић.
Он каже да је заштита у модерно доба успјешна, па постоје и громобрани са раним стартовањем које приликом детекције изузетно високог потенцијала иницирају кретање узлазних стримера који крећу ка небу, па повећавају вјероватноћу да гром удари баш на том мјесту.
"На отвореном пољу, тамо гдје је равна површина и човјек стоји, повећана је шанса да гром удари у њега. То се десило и на терену где је на равној површини влажног терена", каже Марјановић.
Он савјетује пољопривредницима које олуја задеси на њиви да легну на под и од себе одбаце сво метално оруђе како би смањили ризик од удара грома.
"Посљедице могу бити и смртне код удара грома. Некада се деси да муња удари дрво, које је проводно јер је влажно, па је идеална мета за гром. Том приликом видимо да он потпуно сагори дрво. Слично се дешава и човјеку ако га директно удари, али уколико удари близу човјека, на неки начин је спашен. Струја се користи за медицинске сврхе, али ти импулси који се користе су доста слабији", каже Марјановић.
Марјановић даље објашњава да може доћи до физичких оштећења, смртних случајева, али и мањих поремећаја код човјека, па каже и да у урбаним срединама нема опасности од удара грома.
"Може се процијенити удаљеност грома или олује, то је урадио и наш Никола Тесла који је бројао у себи. Од тренутка када видите муњу, ви видите тренутно удар грома негдје, али звук путује далеко мањом брзином. Сваке три секунде вам је један километар, толико је потребно да звук стигне до вас", каже Марјановић.
Он каже да треба искључити све електронске уређаје из утичнице јер је могуће да због електромагнетних феномена може доћи до пренапона у утичницама што може оштетити уређаје, а нарочито треба искључити фрижидере, замрзиваче и остале уређаје са моторима.
(Курир)
.webp)
