Митровић је много пута задужио Лесковац, а први пут 4. септембра 1952. године, када је сјео у авијатичарску кабину и полетио пут хоризонта. Тако је остварио је своје снове, али се и уписао се у историју Лесковца, пише портал "Решетка".

Након што је 1952. године у Руми завршио Савезну пилотску школу, летио је у Новом Травнику, Мостару, Вршцу, а онда се са породицом настанио у Банату и радио на каналу Дунав-Тиса-Дунав.

У међувремену се из велике љубави са супругом Радмилом рађа њихово двоје дјеце, Светлана и Саша, који ће кренути очевим стопама и наслиједити његову страст.

Митровићи се 1969. године враћају у родни Лесковац и Синиша, тада заједно са Петром Стојановићем, креће у активирање Аероклуба, који је до тада имао само моделарску секцију.

Синиша обнавља летачку дозволу и врло брзо постаје наставник моторног летења, такође први у Лесковцу.

Уз Петрово и његово ангажовање клуб је у периоду од 1975. до 1982. године већ имао четири авиона и три једрилице, први пут у историји града.

Данас, лесковачки Аероклуб, који је и основао, носи име његовог трагично настрадалог сина.

Први лесковачки пилот биће сахрањен у суботу, 3. фебруара, на Прибојском гробљу, поред свог сина Саше.

(Телеграф.рс)

Пратите нас и путем Вибера