У претходна два мјесеца на инфективном одјељењу Опште болнице Ваљево због уједа змија отровница љекарску помоћ затражило је осам особа. Љекари кажу да су на "удару" змија најчешће били људи који живе у сеоским срединама.
Упркос томе што се људима чини да змија има више, стручњаци поручују да нема повећаног броја змија у односу на претходне године, пише портал Колубарске.
Растко Ајтић, херпетолог и доцент на Природно-математичком факултету у Крагујевцу, објашњава да змије избјегавају урбана подручја јер то нису њихова природна станишта.
"Ваљевски крај, са које год стране да кренете, нормално је станиште поскока и других змија", каже Ајтић.
Он је рекао да се змије, као и сва жива бића, крећу и повремено се могу појавити и у градским срединама, али не у великом броју.
"Важно је знати да су змије солитарне животиње, што значи да не живе у групама. Уколико видите једну змију на површини од хектар, вероватно нећете видети другу, осим у сезони парења", објашњава Ајтић.
Змије нападају само уколико се осјете угроженима, стога је кључно не дирати их.
"Змија се понаша као и свака друга животиња коју "нападнете". Уколико станете на њу, она уједа, али ако је само погледате и прођете поред ње, сигурно неће реаговати на вас", савјетује Ајтић.
Како објашњава, Ваљево, као и већина градова у Србији, нема службу задужену за хватање змија. Грађани који се суоче са змијом у кући или дворишту често не знају кога да позову, пише Блиц.
Растко Ајтић истиче да је ово проблем на нивоу цијеле Србије, па и региона, јер не постоји оспособљена служба са квалификованим људима.
Наводи да су увјерење о оспособљености за уклањање неотровних змија из урбаних средина добили ЈКП Ветерина из Београда, Зоо хигијена из Лесковца, Удружење ЗооПланет из Ниша и Удружење Поскок из Владичиног Хана. То су једине установе или невладине организације које су прошле обуку и сада у тим градовима постоје квалификовани људи за хватање змија.
