Снимак Србина који је у Легији странаца, обишао је друштвене мреже током отварања Олимпијских игара у Паризу.
На снимку се налази Александар Пујин, који је током дефилеа српских спортиста Сеном, подигао три прста и поручио такмичарима "Ајдеее, срећно".
Српски олимпијци, убрзо су Александру одговорили поздравима и овацијама.
Пујин је у ексклузивној изјави за АТВ казао да је тог дана завршио смјену, те је замолио надређеног да му да слободно, како би поздравио српске спортисте.
- Јесте, завршио сам смјену тај дан и замолио старјешину да ме пусти да погледам дефиле, што је он и дозволио. Чекао сам око два часа на наше спортисте, а онда када сам их угледао, подигао сам три прста и пожелио им срећу - каже Александар за АТВ.
Како додаје, када је угледао још неколико спортиста из његовог родног Бечеја, срећи није било краја.
Снајпериста
Напомињемо, Александара је снајпериста у Легији странаца.
Био је у Војсци Србије три године, прво у Сремској Митровици гдје је вршио дужност тенкисте неких 11 мјесеци, а затим је радио као извиђач у Новом Саду.
Након тога због неколико неуспјелих покушаја да добије бољи чин, одлучио је да се пријави за Легију странаца. Упао је код њих у јединицу из другог покушаја, јер су њихови услови јако ригорозни
Легија странаца
Француску легију странаца основао је краљ Луј Филип Орлеански, а прва мисија је била освајање Алжира. Ова мисија, као и јединица трајала је све до 1835. године. Јединица је касније поново оформљена 30. априла 1863. године на плантажама Камероне, у близини града Пуебла, 3 официра и 62 легионара пружали су 24 часа отпор Мексиканцима, којих је имало око 2000. Пет легионара се одлучило на борбу до краја, а једина два преживјела легионара су потписала капитулацију, под условом да задрже оружје и побрину се за мртве. Од тада назив ове битке поносно носи свака легионарска застава, што симболизује борбу до посљедњег човјека. Тај дан се у Легији слави као велики празник и искључиво само тог дана су врата отворена за посјетиоце.
Легионари се од друге војске разликују и по униформи која је бијела. Боја беретке је зелена. "Бијеле кепи" носе војни чинови, а када постану подофицири добијају "Црне кепи". Грб Легије је граната са седам ватрених репова. Боје Легије су црвена, која означава крв и зелена, која означава земљу. Ратно стање се означава тако што се троугласта застава окрене наопако, тако да се зелена боја налази доље, а црвена изнад, што значи крв на земљи. Мото Легије је "Легио Патриа Ностра", што у преводу значи легија је наша домовина.
Химна легије је ''Ле Будин''. Легионари се крећу са 88 корака у минути, што је мање у односу на друге војске које се крећу 120 корака у минути. Разлог томе датира још из ратова у алжирским пустињама. Легија због свог споријег корака на паради маршира посљедња, али такође добија и највише овација.
Приступ Легији имају мушкарци између 18 и 40 година живота изузетних психо-физичких способности. Добровољци се темељно контролишу и по сигурносним питањима, што побија мит о томе да је Легија скровиште криминалцима. Послије здравствених тестова, добровољци приступају војној обуци. Послије обуке добровољци потписују уговор на пет година службе. У прва четири мјесеца обуке забрањен је контакт са пријатељима и родбином. Сваки добровољац добија нови идентитет, чиме га Легија штити од спољних утицаја. У склопу новог идентитета мијења се име и презиме, датум и место рођења, имена родитеља.
Зној при обуци спречава крв на терену је главни мото. Легионар пролази кроз разне фазе обуке. Сваки од легионара у својој каријери мора да прође најмање један специјалистички командо курс који траје три недјеље и одржава се у неколико центара широм Француске. Ову обуку сачињавају сљедећи курсеви: обука у варењу, постављање замки и експлозива, ручне технике борбе, методе борби у градским подручјима, веслање, пливање у мору без прслука са борбеним ранцем... Осим обуке за рат и тактике, легионари се обучавају и како да преживе у немогућим условима као што је нпр. остати без воде.
Већина држава индиректно допушта пријављивање у Легију странаца, међутим неке својим грађанима забрањују учествовање у страним армијама.
