Легендарном Синиши Михајловићу, фудбалском великану који је оставио огроман траг и као играч и као тренер, судбина се неколико пута преплитала са животом Жељка Ражнатовића Аркана, па и током рата у Југославији. Упознали су се док Синиша Михајловић био један од најбољих играча највећег Звездиног тима у историји 1991, сплетом околности били су у контакту и наредних, ратних година. И када је Ражнатовић убијен у Интерконтиненталу, 2000. године, навијачка група Михајловићевог клуба Лацио, "Ирудићибили", великим транспарентом опростила се од Аркана, што је неизбјежно довођено у везу са "бомбардером" из Борова код Вуковара.
Иако је читавог живота тврдио да се својих пријатеља не одриче, Михајловић је сматрао да то није прави начин да се обиљежи смрт Жељка Ражнатовића. "То нема везе са мном, не знам колико пута то морам да поновим. То је била идеја навијача Лација, којој сам се противио. Нисам то никако желио и отишао сам до председника клуба, тражећи састанак са вођама навијача. Они су дошли и обећали су да то неће истаћи, али ипак јесу и због тога сам са њима ушао у велики сукоб", рекао је Михајловић о овом транспаренту.
Ипак, без обзира на ту љутњу, Миха је о Аркану је увијек говорио са поштовањем, што је имало везе и са његовом личном судбином и са судбином његове породице у крвавом рату у Југославији, који је посебно бруталан био у Вуковару и око њега.
Између остало, Михајловић је Аркану посветио читуљу у јануару 2000, јер је спасио члана његове породице, хрватске националности.
"Посветио сам му читуљу. Био ми је пријатељ, био је вођа навијача Црвене звезде. Увијек се понашао добро према нама, играчима из клуба и репрезентације. Он је чак ухватио мог ујака Иву и спасио га. Хтјели су га убити, али Аркан није дао. Нашао је мој број телефона и одмах ме је назвао", рекао је Михајловић у интервјуу за Газету 2019, поводом свог 50. рођендана.
И хрватски медији пренијели су узнемирујуће детаље тог интервјуа.
"Ујак је био хрватски генерал. Моју мајку је малтретирао јер је била удата за Србина. Говорио јој је да је спасила живот српској свињи. Међутим, када су га заробили српски војници, звао ме је лично Аркан и рекао ми да се жели договорити о мом ујаку. Ако дам знак, они су спремни да га убију. Ипак, одлучио сам да мој ујак живи и даље, и тако је било", рекао је он.
"Видио сам како мој народ пати"
"О томе да сам га познавао прије рата, о томе да сам осудио његове злочине, али и о томе што је он представљао за Србе у том тренутку. Морају проћи бар двије деценије како бисмо могли објективно процијенити шта се догодило. Било је то разарајуће за све. Ово што ја кажем, исто могу рећи Хрват или Босанац. Проживјели смо лудило историје", нагласио је Михајловић.
Често је Миха истицао да се гнуша свих ратова, а поготово тог који је његова породица преживјела и у току којег је избјегла у Нови Сад, гдје му и данас живе мајка и брат Дражен Михајловић.
''Сви ратови су одвратни, али братоубиство које смо ми проживјели у бившој Југославији нешто је најгоре што се може догодити. Пријатељи који су пуцали једни на друге, сломљене породице. Видио сам како мој народ пати, градови су уништени, сви побијени. Мој најбољи пријатељ је уништио мој дом", рекао је Михајловић.
Такође, Михајловић је више пута покушавао да објасни колико су Срби страдали на територији данашње Хрватске. "Говорите о злочинима, али нисте били тамо. Ја сам рођен у Вуковару, гдје су Срби мањина. Током 1991. године тамо је вођена хајка на Србе. Људи који су живјели годинама заједно пуцали су једни на друге. Аркан је дошао да брани Србе у Хрватској", рекао је једном приликом.
"Моја мајка је Хрватица, а отац Србин"
Он је потекао из мјешовитог брака, а и у породици је у годинама националне и сваке друге хистерије у држави било драматичних епизода и позива на убиства. Никада није велики Миха заборавио те ствари... "Моја мама је Хрватица, отац Србин. Када су се преселили из Вуковара у Београд, мама је звала свог брата Иву и рекла му да дође у нашу кућу. А мој ујак је рекао 'Што си одвела мужа? Та српска свиња је требало да остане ту да га закољемо'. Таква вам је била тадашња клима", рекао је Михајловић.
"Вуковар је за мене био најљепши град на свијету. Затим је постао симбол рата. Након рата сам дошао у Вуковар. Нисам се могао оријентисати. Само скелети зграда, нагомилани за стварање ровова. Птице нису летјеле. Није било ни пса на улицама. Био је то град духова.", причао је својевремено Михајловић.
(Мондо)
