Данас се у Нишу одржава окупљање које организује дио студената у блокади, а на којем ће се одати почаст убијеном псу Дони, која је прегажена на једном од протеста у Новом Саду.
Можда то и не би било толико бизарно да организатори блокада недавно јавно признадоше да не знају ниједно име страдалих људи у трагедији испод надстрешнице, али знају име пса.
Много је бизарности везаних за студентске протесте, иако су медији и групе за притисак добро подмазани новцем страних служби створили ехо на друштвеним мрежама да је све што дио студената ради оправдано.
Не сумњамо да међу онима који протестују и блокирају факултете је највећи број оних који то раде из убјеђења да се боре за исправну ствар.
Али имамо за њих и све оне који их подржавају неколико конкретних питања:
Како се може борити за правду у правну државу неправним средствима јер институт пленума не постоји ни у једном закону нити у Уставу Србије? Како се можете борити за правну државу блокадом наставе која је незаконита?
Како се можете борити за правну државу насиљем, јер већ мјесецима свједочимо нападима на просторије СНС-а и запослене који тамо раде? Зар је насиље дозвољено и прихватљиво ако је усмјерено против оних који се вама не свиђају? Не, насиље никада није оправдано. Због напада на студенткињу предсједник Владе Србије поднио је оставку, а онда је оправдано питати ко ће преузети одговорност за вишемјесечне нападе на чланове и просторије СНС-а?
Опијеној маси лаж се сервира као истина, написао је недавно један владика сажимајући цијелу суштину протеста и блокада у Србији у једној реченици.
Они који се наводно боре за плурализам, слободу мишљења и демократију јавно линчују сваког ко се не слаже са њиховим мишљењем. Није ли лицемјерно да се борите за слободу мишљења тако што говорите „јурићемо вас на улици“, „идеш и ти на списак за одстрел“, „ево га СНС бот, учинимо га познатим“ стварајући тако слику да је оправдано вршити линч и насиље према свима онима који се не слажу са оним што ради дио студената.
При том, велики дио студената не учествује на пленумима и не подржава блокаде, али се због чињенице да ће бити јавно линчовани ако изнесу своје мишљење склањају и ћуте, те трпе терор огромне мањине.
Неко је рекао да је стварни циљ дијела студената, који су изманипулисани и служе као оруђе у рукама непријатеља Србије, рушење Александра Вучића. Не, стварни циљ је рушење саме Србије и увођење Србије у фазу анархију, након чега би Србија постала дезоријентисана гомила.
Психологија крда која је завладала друштвеним мрежама, не дозвољава никакав рационалан суд, одмах га проглашава за сендвичарски, ботовски, шумски. Масе су опијене и сваки аргумент је у старту осуђен на пропаст, барем за сада.
Вријеме ће показати шта су били чији циљеви, а многи ће се након својих ријечи и дјела и саучествовања у покушају рушења Србије стидјети, пишу Новости.
