Власти привремених приштинских институција организовале су за данас на сјеверу Косова и Метохије референдум о смјени градоначелника Албанаца изабраних на изборима у априлу 2023. године гласовима око три одсто албанских бирача.
Гласање је заказано након што су грађани прикупили потписе 20 одсто бирача, а Приштина је процес референдума на све начине опструисала, због чега су сви политички субјекти који представљају Србе на Косову и Метохији позвали грађане на бојкот.
Српска листа је истакла да је Приштина учинила све да предстојећи референдум не успије и да су за гласање предвиђене немогуће процедуре, наводећи да је за разрјешење предсједника општина потребно 50 одсто плус један глас уписаних у бирачки списак, а да се због сталних притисака Приштине у посљедњих неколико мјесеци око 15 одсто Срба иселило са сјевера Косова и Метохије.
Осим тога, указано је да ће гласање бити одржано уз присуство камера, да бирачки спискови не одсликавају реално стање на терену јер је број бирача несразмјерно повећан пошто је већи број Албанаца на бирачким списковима и да, и ако би градоначелници били смијењени, остају одборници Албанци.
Једностране одлуке Приштине, посебно она о укидању динара утицале су на незаинтересованост грађана да учествују у процесима које организују привремене приштинске власти.
Један од грађана Косовске Митровице каже да је његов став да се не излази на референдум, пошто су становници сјевера Косова и Метохије потписивањем петиције показали да су за смјену градоначелника.
- Ствар је у томе да смо ми већ предали петицију за смјену, а сад је ово већ нова ситуација. Заиста не разумијем ову математику за референдум - рекао је он.
Пензионер из Косовске Митовице изјавио је да ће послушати апел политичких субјеката који представљају Србе и да неће изаћи на референдум.
- Ако су странке апеловале да се не изађе, онда не желим да изађем на референдум - рекао је он.
Александар Шљука из невладине организације "Нова друштвена иницијатива" рекао је за Тањуг да су суштински разлози за бојкот референдума опструкције Приштине, због чега су партије које презентују Србе одлучиле да позову грађане на бојкот.
- Општеприхваћено мишљење је да је немогуће скупити довољан број, 50 процената плус један глас на сјеверу. Самим тим излазак на овај референдум дао би легитимитет читавом овом процесу и легитимитет градоначелницима - оцијенио је Шљука.
Он је додао да би у том случају премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти био у прилици да каже како је Приштина омогућила да се референдум одржи, а да није било довољно гласова за смјену, што значи да су Срби са сјевера Косова и Метохије задовољни актуелним градоначелницима.
- То је оно што су Српска листа и друге партије жељеле да избјегну - истакао је Шљука и додао да бирачки списак није ажуриран и да је на њему далеко више гласача него што то реално показује ситуација на терену.
Замјеник командира такозване косовске полиције за регион сјевер Ветон Ељшани рекао је да је полиција за предстојећи референдум припремила оперативни план којим је предвиђено постављање патрола у близини бирачких мјеста и да ће оне, у складу са ситуацијом, реаговати уколико дође до инцидената.
Гласачка мјеста су отворена од 7.00 до 19.00 часова, а према одлуци ЦИК-а у Приштини, укупан број бирачких мјеста у Лепосавићу, Зубином Потоку, Звечану и Сјеверној Митровици је 23.
Приштинске власти првобитно су планирале да се гласа на 43 бирачка мјеста, али су директори школа на сјеверу Косова и Метохије одбили да уступе школске објекте за одржавање гласања.
Срби су у новембру 2022. напустили привремене приштинске институције и бојкотовали изборе на сјеверу Космета одржане у априлу прошле године због тога што Приштина не поштује Бриселски споразум и већ 11 година одбија да формира Заједницу српских општина, као и због упада специјалних јединица тзв. косовске полиције на сјевер Косова и Метохије и противправних хапшења Срба.
