O sine moj rođeni, zapomagala je Gordana Džunić, ne skrivajući suze i veliku bol za svojim sinom Goranom, koji je 7. avgusta nestao i od tada mu se izgubio svaki trag.
Nakon što je poslije DNK analize, zvanično potvrđeno da je pronađeni leš u šumarku na periferiji Zrenjanina baš njegov, u domu porodice Džunić u Kikindi vlada velika tuga i bol.
Baš kao i njegova dva brata, Dragan i Saša, majka Gordana je gajila nadu da beživotno tijelo koji su psi rastrgli na periferiji Zrenjanina, nije njen sin, ali DNK analiza potvrdila je suprotno.
- Inspektor zrenjaninske policije javio nam je da je DNK analiza potvrdila da se radi o Goranu i radi se o prirodnoj smrti - kroz suze ističe Goranov brat Dragan, uz napomenu da je bio iznemogao, gladan i žedan, a pozlilo mu je nakon toplotnog udara i izdahnuo je u sjedećem ili klečećem položaju.
- U tom šumarku, između dva imanja, u blizini okretnice ka Elemiru, sjeo je i desilo se najgore, a onda su ga našli psi, možda i lisice - dodaje Dragan, iskreno ističući da ni njega, ni najmlađeg brata Sašu, Goranovu kćerku i majku Gordanu, nada nije napuštala.
- Već sam doživjela strašnu traumu prije više od dvije decenije, kad su mi javili da je Goran poginuo dok je bio u vojsci. Bilo je to 1999. godine, dok je Goran u Leskovcu bio na odsluženju vojnog roka. Pozvali su me i rekli Majko, popijte bensedin da se smirite, vaš je sin preminuo - rekla je kroz suze majka Gordana, uz napomenu da se njen sin Goran tada dobrovoljno javio da ide na Košare, ali se kod Medveđe ili Bujanovca prevrnuo vojni kamion.
- Dvojica vojnika su preživjela, među njima i moj sin, mada su mi prethodno javiili da je poginuo DŽunić. Ispostavilo se da je stradao njegov kolega, vojnik Đurić. Tada su pogriješili, sad nije greška - teškom mukom pričala je Gordana:
- Svima je moj Goran pomagao. Nikome nije nanio zlo. Pomagao je i dok je bio u Švajcarskoj. Nije zaslužio ovakav kraj - jadala se majka.
- I dalje nam je nejasno zašto tokom pješačenja od Novog Sada nije od nekog pozajmio telefon i u dvije rečenice kazao gdje se nalazi. Sve bi sad bilo drugačije. Baš da se nikom ne obrati, ne pozove... Nikada nećemo moći da dokučimo zašto je tako postupio. Mogao je to da uradi kod prvog salašara koji mu je dao vode. Oni koji su ga napojili rekli su da je bio u svesnom stanju. Lijepo im se zahvalio - kaže Dragan.
