У став "мирно“ ће можда поново морати пунољетни младићи у Србији, уколико, за сада иницијатива о враћању обавезног војног рока, добије зелено свјетло надлежних институција.
Министар одбране каже да његов ресор и Генералштаб неће одустати од приједлога који су упутили на адресу предсједника Србије. У образложењу стоји - идеја долази након детаљног разматрања безбједносне ситуације али и изазова са којима се Србија суочава као војно неутрална држава.
"Нама је потребно одређено вријеме да се логистика покрене, да касарне буду припремљене, да регрутни центри опет раде у том нивоу. Оно што је најважније, ми смо покренули иницијативу као Генералштаб Војске Србије и Министарство одбране ка предсједнику Републике као врховном команданту. Нама је потребно да имамо ново регрутовање резервног састава, бољу попуњеност, обученост. Морамо сви да разумијемо да је 13 генерација у међувремену изашло из састава резервног Војске Србије, да ми имамо далеко мању попуњеност због одлуке да није обавезно служење војног рока“, каже министар одбране Србије Милош Вучевић.
Ако се укине одлука о привременој суспензији обавезног служења војног рока из 2011. године, идеја је да се гради комбиновани систем у коме би остала доминантна улога професионалне војске, а регрутовање војника имало би за циљ подмлађивање резервног састава који би могао да одговори модерним изазовима. Приједлог Генералштаба је да војни рок траје најдуже четири мјесеца.
"Обавезно служење војног рока доноси нам једну базу обучених грађана Србије који ће служити прво себи да се обуче да у евентуалном рату преживе, служиће база за попуну и професионалног кадра а и резерве - активне и пасивне. Затим, за попуну цивилне заштите, за попуну снага јединица полиције у МУП-у и за многе ствари у систему одбране. Значи, рјешавамо питање попуне стварањем широке базе“, каже генерал-мајор Милорад Ступар, бивши начелник Управе пјешадије војске.
О војсци ће ипак одлучивати политика. Потребна је подршка прво предсједника Републике, а онда и Владе и Народне скупштине. Предвиђена је и јавна расправа. Све то за сада је на дугом штапу. Остају и питања колико би све то коштало, и да ли би се војска служила у постојећим јединицама или у центрима за обуку као за добровољце. Прича о враћању обавезног војног рока у Србији траје годинама. На студији је почело да се ради прије шест година и то на иницијативу предсједника Србије, који је предлагао три мјесеца обавезног војног рока. Рачуница је рађена 2016. - и процјена је да би враћање обавезног војног рока коштало око 600 милиона евра. Нових података у јавности нема. Они који критикују иницијативу кажу - касарне су пропале а пара нема. Војнике нема више ко да обучава. Они који је подржавају тврде супротно.
"Остало нам је доста. Остала је 51 касарна. Ми сада имамо 14 касарни у којима се под командом команде за обуку изводи обука. По процјени мог тима, ми можемо већ у септембру а нам је већ септембар нешто што би требало да крене, можемо примити неколико хиљада регрута. Значи, уопште није спорна инфраструктура за почетак пријема регрута и да то крене, јер нам стварно треба што прије обучена резерва на овим новим одбрамбеним системима“, каже генерал-мајор Милорад Ступар, бивши начелник Управе пјешадије војске.
2022. године на оружје и технику потрошено је 460 милиона евра, а тренд набавке нових одбрамбених система наставио се и прошле године. Буџет Министарства одбране за 2024. је нешто већи од милијарду и 355 милиона евра.
"Задржали смо три основна правца а то је набавка нових најсложенијих борбених система из иностранства, затим набавка система наоружања и војне опреме из погона домаће одбрамбене индустрије, и као трећа је даљи ремонт и модернизација средстава која се већ налазе у употреби у Оружаним снагама Србије“, каже војни аналитичар Владе Радуловић.
На служење војног рока се, по раније важећем закону, упућивао регрут који је оцијењен способним у календарској години када је навршио 19 година. Студенти су могли да одлажу војни рок најкасније до 27. године, под условом да непрекидно похађају факултет. По Уставу, сви грађани имају право на приговор савјести и на цивилни војни рок, који траје 50 одсто дуже од војног рока. Процјене Војног синдиката Србије, који често излази у јавност са критикама на рачун лошег материјалног и социјалног положаја војника, су да војсци недостаје 10.000 регрута годишње. Према незваничним подацима, Србија тренутно има око 25 хиљада професионалних војника.
