Срушен понос америчког Ратног ваздухопловства

"Нисмо знали да је невидљив": Све о обарању стелт бомбардера Ф-117А

  • 27.03.2024. 09:13

На данашњи дан, прије тачно 25 година, бројчано и технички инфериорна војска СРЈ успјела је да обори понос америчког Ратног ваздухопловства – тактички бомбардер Ф-117А "ноћни јастреб".

У питању је први стелт, односно "невидљиви" авион, који је уведен у оперативну употребу, на свијету намијењен за непримјетан упад у ваздушни простор густо покривен системима ПВО и извођење прецизних удара у дубини непријатељске територије.

Карактеристике Ф-117А

Авион је дизајниран тако да има "изломљен" спољашњи изглед, због чега дјелимично подсјећа на дијамант. Таква конструкција омогућава одбијање радарских таласа у свим правцима, осим назад ка радару који га освјетљава, што уз пластичне материјале састављене од 27 слојева за упијање електромагнетних таласа, доприноси изразито малом радарском одразу и откривање ове летјелице чини веома тешким задатком.

Како су Срби надмудрили НАТО и оборили невидљиви Ф-117А

Како су Срби надмудрили НАТО и оборили невидљиви Ф-117А

Такође, млазнице Ф-117А су спљоштене чиме је смањен и инфрацрвени одраз. Главно наоружања "стелт" бомбардера је низ вођених авио бомби велике прецизности и разорне моћи, а највећа слабост јесте недостатак маневарских способности, изазван специфичним дизајном.

Интересантно је да "ноћни јастреб" може да лети само захваљујући пару рачунара у склопу тада уведеног "fly-by-wire" система управљања, јер би без тога било готово немогуће контролисати га. Још једна слабост јесте и не постојање радара унутар авиона, као ни уређаја за упозоравање да је летјелица озрачена радаром. Ове компоненте жртвоване су ради што већег смањивања радарског одраза.

Упркос свему, Ф-117А се одлично показао током операције "Пустињска олуја" 1991. године, током које су пилоти ових бомбардера обавили око 1.300 мисија и уништили више од 1.500 циљева, без претрпљених губитака.

Ипак, током НАТО агресије на СРЈ, "ноћни јастреб" није прошао толико славно јер је први стелт авион оборен већ током четвртог дана бомбардовања.

Који системом је оборен "невидљиви"?

Понос америчког ратног ваздухопловства оборен је системом ПВО кратког домета – С-125 "нева", који је развијан током педесетих година у СССР-у, што је читав догађај учинило још интересантнијим.

"Нева" се иначе састоји од осматрачког радара П-15, нишанског радара СНР-125, радара за одређивање висине циљева ПРВ-11 и четири лансера наоружаних ракетама ваздух-земља В-600, повезаних са станицом за управљање ватром.

Ипак, ракеташи у саставу 3. дивизиона у саставу 250. ракетне бригаде ПВД су умјесто П-15, користили други совјетски осматрачки радар – П-18, што се показало као један од кључних фактора који је довео до обарања "невидљивог".

Ово је француски војник који је Србима открио планове НАТО агресије:

Ово је француски војник који је Србима открио планове НАТО агресије: "Поново бих урадио исто"

Наиме, П-18 је метарски радар који ради на нижим фреквенцијама ВХФ (Very high frequency) опсега, максималног домета до 250 км. Припадници 250. ракете бригаде Војске Југославије открили су да подешавањем радара на најнижу од четири могуће фреквенције за рад (140 МХз) могу открити Ф-117А.

Додатно, П-18 је био дословно невидљив за НАТО авионе који су обављали СЕАД (Suppression of Enemy Air Defenses) мисије, као што је ЕА-6Б "праулер", и који су били највећа пријетња за остале радаре Војске Југославије.

Ипак, П-18 је ово могао само на релативно малим дометима и није пружао довољно информација о "невидљивом", тј. успијевао је да одреди удаљеност и азимут, односно правац кретања, а самим тим и брзину, али не и висину на којој се циљ налази. Стога се овај радар користио како би се након откривања, утврдила путања "ноћног јастреба", док авион не дође у домет нишанских радара, намијењених за закључавање циља и навођење ракета В-600.

Пољански: Затражили смо нову сједницу Савјета безбједности о НАТО агресији на СР Југославију

Пољански: Затражили смо нову сједницу Савјета безбједности о НАТО агресији на СР Југославију

Што се тиче СНР-125 у питању су центиметарски радари, који раде у Х опсегу, са три антене и могу утврдити даљину, азимут и висину циља, а у зависности од режима у коме раде њихов домет је од 40 до 80 километара. Подразумијева се да је домет за "стелт" летјелице знатно мањи.

На крају, иако је "нева" у основи стационаран систем, наши ракеташи су усавршили растављање и састављање читавог система, па им је требало око сат и по времена да у потпуности "спакују" све компоненте и промене положај. Висок ниво мобилности јединица у саставу 250. ракетне бригаде се показао као главни фактор по питању чувања живота војника.

Како је оборен "ноћни јастреб"?

Тог 27. марта 1999. године, 3. дивизион 250. ракетне бригаде ПВД је био на резервном положају у околини Шимановаца, извучен ван Београда за разлику од осталих јединица које су око престонице формирали "прстен" ПВО.

Према ријечима команданта 3. дивизиона пуковника Золтана Данија, његова јединица је од почетка НАТО агресије до поподневних часова тог дана, била у "режиму ћутања", тј. нису дејствовали нити су укључивали своје радио уређаје за комуникацију.


То вече су добили наређење да се "укључе", а од оперативног центра су добили и информације да су их "извори са стране", највјероватније мрежа радио-аматера на коју се ослањала војска, известили о групи авиона која се креће ка Београду, те се очекивало да ће бити бомбардовани циљеви унутар и око престонице.

Упркос примљеним информацијама, ниједна јединица распоређена у "прстену" око Београда није детектовала циљеве на својим радарима, због чега постоји могућност да су амерички бомбардери прошли кроз узак коридор у ком није постојало преклапање зоне дејства двије јединице, на истоку главног града.

Ипак, Данијева јединица која се налазила на "засједном" положају изван града успјела је да уз помоћ осматрачког радара П-18 који је радио на фреквенцији 140 МХз открије четири "необична" циља, на мање од 30 км удаљености. Један од циљева је почео да се приближава 3. трећем дивизиону са азимута 195 и дјеловало је да ће доћи у зону уништења.

Након добијања одобрења за гађање од оперативног центра, посада "неве" је пратила циљ за који нису знали да је "невидљиви" Ф-117А (што је постало познато тек послије обарања), док није дошао у зону дејства на око 16 км са азимута 190.

Тада је наређено прво тражење нишанским радаром, које је било неуспешно, а убрзо је овај поступак поновљен када је авион био на 14 км на азимуту 210, међутим посада поново није имала среће.

Дани је потом, противно свом правилу да се нишанским радаром никада не зрачи више од два пута, због пријетње од горепоменутих авиона ЕА-6Б "праулер" наоружаних протививарадрским ракетама АГМ-88 ХАРМ, наредио и трећи покушај да се циљ ухвати уз помоћ СРН-125.

Ова одлука показала се као исправна, те је у трећем покушају са азимута 235 авион Ф-117А успјешно захваћен нишанским радаром, након чега је услиједило лансирање једне, а послије пет секунди и друге ракете В-600. Због непостојања уређаја за упозоравање на радарско зрачење, пилот америчке летјелице је схватио да га двије ракете прате тек када их је визуелно уочио.

Будући да је летио на свега 6 км, амерички пилот је, упркос готово непостојећим маневарским способностима авиона, покушао да наглим маневром драстично повећа висину.

Међутим на 8 км једна од ракета га је сустигла и захваљујући близинском упаљачу експлодирала у његовој близини, а усљед штете изазване фрагментима лево крило Ф-117А је отпало, пилот је изгубио контролу и био принуђен да се катапултира.

Што се тиче друге ракете, она није успјела да уђе у вођење и путањом косог хица је пролетјела тик изнад "невидљивог". Пилот америчког ратног ваздухопловства потпуковник Дејл Зелко, иначе учесник "Пустињске олује", који је из базе "Авиано" у Италији полетио и управљао "ноћним јастребом" са позивним знаком "вега 3-1" је након готово осам сати и два неуспјела покушаја евакуисан хеликоптерима америчке војске.

Што се тиче "невидљивог", његови остаци пали су у атар села Буђановци. Тако је 27. марта 1999. године у тачно 8.42 часа оборен први и вјероватно једини "стелт" бомбардер америчке војске.

Фактор среће или увјежбаност посада ПВО

Непосредно послије обарања, али и у наредним годинама, у бројним америчким медијима успјех српских ракеташа је оспораван и пласиран је наратив да је Војска Југославије имала пуно среће, да је знала путање којима се крећу НАТО авиони, као и да је "невидљиви" откривен и оборен једине вечери када није имао пратњу авиона за мисије СЕАД.

Сам начин на који су припадници 3. дивизиона дјеловали то вече указује да није у питању никакав фактор среће, већ да је ријеч о координисаној акцији откривања, праћења, а потом и обарања америчког авиона наше војске.

Што се тиче "унапред познатих путања", према којима су се посаде ПВО позиционирале, сама тактика наших јединица која је подразумијевала сталан покрет и често мијењање положаја, није дозвољавала трајно размјештање на истим мјестима.

Такође, ни НАТО авиони нису увијек летјели истим путањама. Наравно, предвиђања о потенцијалним рутама јесу постојала, па су на основу њих постављани заседни положаји и то на мјестима гдје непријатељски пилоти нису очекивали пријетњу. 

Када је ријеч о авионима за СЕАД, тачно је да су те вечери отказане мисије свих авиона осим Ф-117А и касније Б-2, због како се наводи лоших временских услова. Осим тога, команда америчке војске је била увјерена да њиховим стелт бомбардерима пратња у таквим случајевима и није потребна.

Ипак, важно је нагласити да су посаде ПВО, управо захваљујући "невидљивости" радара П-18 неколико пута успијевале да открију бомбардере Ф-117А, као и да оштете још пар њих, упркос пратњи коју су имали, пише РТ Балкан.

Пратите нас и путем Вибера

  • 23:00 Муззик топ 20

    Музичари без "повратне спреге" (феедбацка) остају дезорјентисани и демотивисани, зато се показала потреба за емисијом као што је Муззик топ 20, која се садржајно наслања на легендарне емисије као што је био Хит месеца осамдесетих година прошлох века, кроз које су стасавали млади редитељи и други визуелни уметници док су често још као студенти режирали своје прве радове.

  • 00:10 Ноћни програм

    Ноћни програм