Kako je Jovanović dočekao vijest da će ostatak života provesti iza rešetaka zbog otmice dvanaestogodišnjakinje, ostala je misterija, jer je odbio da dođe u sud na izricanje sudske odluke. Međutim, najpoznatiji srpski osuđenik Vučko Manojlović sa zatvorskim stažom od čak 33 godine, tvrdi da ga u zatvoru čekaju teški dani, jer su oni koji su naudili djeci omraženi i među robijašima.

Jovanović je 5. januara nepravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora jer je 20. decembra 2019. godine oteo devojčicu u niškom naselju Brzi Brod. Uhapšen je 5. januara prošle godine u rodnom selu, otkada se nalazi u pritvoru, gdje je bezbedan jer je izolovan od ostalih osuđenika. Međutim, kada presuda postane pravosnažna, što se očekuje uskoro, Jovanović će se pridružiti ostalim osuđenicima kada će mu, kako kaže Manojlović, biti gorak svaki dan.

Vučko je osuđen na smrt jer je 1984. godine u Leskovcu ubio tužioca da Dragomira Krstića, pokušao da liši života istražnog sudiju Bratislava Gavrilovića, a pripremao ubistvo sudije Mladena Jankovića. Krivio ih je što je odležao pet godina za silovanje za koje je tvrdio da nije počinio. Smrtna kazna mu je 2002. zamijenjena robijom od 40 godina, a na slobodi se našao 2013. godine kada je ukazom, pomilovan.

- Ja nisam imao problema sa drugim osuđenicima, oni su me čak doživljavali kao heroja jer mrze pravosuđe i policiju, ali mi to nije godilo. Šta god ljudi mislili, verujte mi da među osuđenicima ima dosta časnih ljudi, koji ne gledaju blagonaklone na one koji napadaju decu. Zato će taj Jovanović imati mnogo problema, jer svako sa tim djetetom saosjeća, ima kod kuće ćerkicu, sestričinu, bratanicu ... tu emociju prorade. Zamislite 1.300 osuđenika, koliko ih u prosjeku ima u niškom zatvoru, i svako te maltretira, psuje, udara... Sudska straža će se praviti da to ne vidi jer i oni saosjećaju sa žrtvom, mnogi imaju toliku djecu. I baš zbog toga, koliko god se trudili da budu profesionalni, neće moći da ga zaštite. Neka mu je Bog na pomoći – kaže Manojlović.

Dodaje, da je ono što je takođe veoma strašno i izolacija.

- Takvi ljudi i u zatvoru doživljavaju bojkot, retki su oni koji će sa njim razgovarati... Ima takvih, to su ljudi koji u svakome vide nešto dobro, i imaju razumijevanje ali njih nema mnogo. Neće imati sa kim da ruča, kad bude sjeo za sto, ostali će ustati i otići. Ignorisaće ga, to je veliko mučenje, to rijetko ko može da izdrži – tvrdi Manojlović.

Kaže da je osuđenicima velika podrška porodica, te da je Jovanoviću biti još teže ako njegovi održe obećanje da ga nikada neće posjetiti.

- Tokom mog boravka u zatvoru, nije prošla nijedna subota da me moje sestre nisu obilazile, i to mi je davalo snagu da izdržim. Te posjete su nešto što svakom osuđeniku mnogo znači, jer zna da nije ostao sam – objašnjava najpoznatiji srpski osuđenik.

Komentarišući to što je Jovanoviću izrečena doživotna robija, Manojlović kaže da je ta kazna gora od smrti.

- Dok sam bio u zatvoru više puta sam čitao Dantea, i verujte, sebe sam pronašao u svih devet krugova pakla. Kada mi je smrtna kazna zamijenjena robijom od 40 godina, to me nije nimalo obradovalo. Naprotiv, smatrao sam da sam još teže kažnjen, dugogodišnja robija je mnogo gora od smrti, jer ste svesni šta vam je sve uskraćeno. Doživotna robija, koja vas ostavlja bez nade da ćete ikada više biti slobodan čovek je najgora kazna, malo je onih koji to mogu izdržati a da ne pokušaju da sebi prekrate muke. Daleko je lepše biti u grobu, nego u zatvoru - zaključuje Manojlović.

foto: Telegraf.rs