Ријетки су људи који након одласка из своје земље одлуче да се послије неког времена врате у домовину, а брачни пар Марко и Јована Пантелић су међу њима.
Наиме, Марко је у Америци живио 15 година, а Јована осам. Послије двије године заједничког живота у Америци, донијели су одлуку о повратку у домовину са двојицом синова, Савом и Тодором.
Они су своју оазу мира нашли у мјесту Раниловић које припада општини Аранђеловац, у кући Марковог дједа, на имање од 30 ари. Куповали су плац по плац, а када су стигли до 15 хектара родила се идеја о првом еколошком насељу у Шумадији. Данас овај брачни пар води насеље Шумадијски кутак и истоимени ресторан и просто живе свој шумадијски сан.
Како се родила идеја о повратку у Србију?
Марко је за Нову испричао да се идеја о пресељењу и изградњи Шумадијског кутка родила још пре 7 година.
"На дедовини у селу Раниловић, надомак Аранђеловца сам желео да направим мањи ресторан за почетак. Затим, докупио сам земљу и одлучио да направим доста већи пројекат, јер је локација одлична, између Космаја и Букуље, на само сат времена од Београда", започео је своју причу Марко и додао да је и у сваком другом послу, било препрека.
"Имали смо проблема, али сви су били решиви", каже Марко који је током више од деценије живота у Америци живио у више градова, најприје у Вашингтону, затим и у Сан Дијегу, Чикагу, Аспену и Сунчаним острвима на Флориди.
Шумадијски кутак - модерно село
Према његовим ријечима, изградња еколошког насеља протиче одлично.
"На прољеће 2024. године ћемо имати 12 усељивих кућа. Насеље почиње да живи, а ресторан, ергела са коњима, мини зоо врт, играоница напољу и унутра, падел терени и отворен базен су већ у функцији", открива он.
Пројекат "еко насеље Шумадијски кутак" је како каже, концепт модерног живота на селу.
"Смјештен је у природи на периферији Београда, а надомак Аранђеловца гдје су школе и вртићи, као и инфраструктура која је потребна за живот. За све људе који желе модеран начин живота у природи, на селу, ово је савршен концепт јер ми пружамо и могућност куповине кућа савремене архитектуре", каже он.
Људима који живе традиционални начин живота на селу, Марко препоручује да производе што здравију храну и да се повежу са ресторанима који ће исту и да откупе.
Он каже да по доласку у Србију, нису морали да мијењају животне навике, јер су оне исте, само на другом континенту.
Ваздух највећа предност
Као највећу предност живота на селу, Марко истиче чист ваздух.
"Много више времена проводимо напољу, у природи. Имамо и своју башту, тако да се трудимо да произведемо што више непрсканог воћа и поврћа", наводи он.
Марко признаје да реакције околине нису биле охрабрујуће због заблуде о животу у Америци.
"Људи мисле да је у Америци много љепше него у Србији. Али, наравно сви различити, нама више прија живот овдје", истиче он.
"Ми правимо насеље које подсјећа на насеље америчког типа, на периферији било код великог града. Донијели смо парче Америке у Србију, да направимо баланс", закључује Марко.
