Политиколог Ненад Кецмановић оцијенио је да убједљива побједа Владимира Путина на предсједничким изборима у Русији представља велики подстрек Србима да одоле свим притисцима Запада.
Кецмановић сматра да Путинов изборни тријумф јача самопоуздање да се Српска и Србија опет налазе на правој страни историје и да треба издржати са још већим српским јединством, енергијом и одлучношћу.
"Осјећа се то већ и у комшилуку, јер није мудро ударати на Путиновог пријатеља /предсједника Српске Милорада/ Додика", нагласио је Кецмановић за Срну.
Он је указао да су посљедице велике Путинове побједе по Српску двозначне, објаснивши да, уз позитивне стране, треба имати у виду и никад жешће притиске колективног Запада.
"Те никад жешће притиске Запада видимо у изведби теренског тандема Марфи-Шмит, као што су суђење предсједнику Српске у муслиманском Сарајеву, ширење црне листе због учешћа у прослави Дана Републике, опструкција директних договора Човић- Никшић-Додик, отимање јавне имовине `мањег ентитета`, политички условљено брзог напредовања ка ЕУ и сличне ствари", навео је Кецмановић.
Међутим, како је истакао, нема сумње да Путинов изборни тријумф утиче на јачање самопоуздања Српске и Србије, али и увјерења да су на правој страни историје.
Према његовој оцјени, сама Путинова побједа, чак и овако убједљива, није изненађење, јер су све анкете указивале на велику популарност Путина, док су противкандидати, бар изван Русије, били готово непознати.
"Међутим, побједа, уз подршку готово 88 одсто бирача, заиста је тријумфална. Резултат је Путинових спектакуларних постигнућа и као врховног команданта и у дипломатским активностима и на унутрашњем плану. Он се на почетку петог мандата већ афирмисао као водећи државник 21. вијека у свијету, без обзира на, са неколико изузетака, нејаку конкуренцију", навео је Кецмановић.
Коментаришући значај Путинове побједе у односу на околности у којима је остварена и њен утицај на глобалне токове, Кецмановић је оцијенио да велики изборни тријумф Путина представља не мањи пораз колективног Запада.
"Пале су у воду њихове самоиспуњавајуће прогнозе о побуни у дијеловима земље са неруским становништвом, о масовним протестима опозиције у Москви и Петрограду и о одметању неких гарнизона у Украјини", указао је Кецмановић.
Он је истакао да је највеће чудо Путинове политике амортизовање невиђених западних санкција у десетини пакета које су требале да економски униште Руску Федерацију, али их је он преокренуо у подстицај за развој домаће индустрије и вратио на адресу пошиљаоца.
"На крају је испало да је европски дио колективног Запада самом себи увео санкције, посебно Њемачка која је саму себе лишила руских енергената неопходних водећој европској индустрији. Најзад, санкцијама се није придружила велика већина држава у свијету", навео је Кецмановић.
Он је нагласио да се то државничко чудо на Западу интензивно проучава, као што се по војним школама предаје један нови начин ратовања са минимумом мобилисања живе силе и ограниченом употребом супериорног ракетног наоружања, а максималним ефектима.
"Наравно, за мир и стабилност у свијету неопходне су и промјене на другој страни и зато се поглед окренуо на изборе у САД, на двобој Бајден-Трамп. Овај потоњи је одавно изражавао поштовање према Путину и већ је виђен као успјешан преговарач", закључио је Кецмановић.
