Била је тако ситна када су ми је донијели. Али, са буцмастим обрашчићима. Најслађа беба икада. Прислонила сам је на груди, загрлила јако и помислила: "Боже, хвала ти за ово! Бебо, борићу се за тебе, урадићу шта год је потребно да будеш срећна. Бићу добра мама, баш онаква какву заслужујеш!
Овако за Курир прича Н. Б. (17) из села Злот код Бора, која је имала другачији животни пут од већине својих вршњакиња. Она је са 15 година сазнала да је у другом стању, а већ са 16 је постала мама једној дјевојчици.
И док су њене вршњакиње излазиле, проводиле се, разговарале сатима о том неком дјечку који се не јавља, путовале, кафенисале, ова млада мама је дочекивала зору љуљајући полууснулу бебу, пружајући јој љубав и када јој је требала утјеха, и када су је мучили грчеви и расли зубићи...
Њен живот се стицајем околности и због избора које је направила умногоме разликује од живота других тинејџера, а она је за Курир испричала како је до тога дошло и које све изазове са собом носи трудноћа у тако раном добу.
Тинејџерска трудноћа
- У другом стању сам остала у мају 2023, али практично све до децембра нисам знала да сам трудна - започиње Н. причу.
Није имала никакве симптоме, каже. Није повраћала, није јој било мука, а са друге стране, редовно је имала циклус... Тијело јој се, каже, није пуно мијењало. Стомак јој је мало порастао, али је, вели, нешто крупније грађе, па томе није придавала значај.
Била је у вези са дечком којег је вољела, а, иако нису увијек водили рачуна о контрацепцији, трудноћа јој није падала на памет.
- У децембру сам са мамом отишла код гинеколога, јер је циклус, иако сам га редовно имала, био необичан. Докторка ме је прегледала и онда је услиједио шок. Рекла ми је да сам трудна, да улазим у седми мјесец и да чекам дјевојчицу. Нисам могла да вјерујем шта сам чула - прича.
И мајка је била у шоку. Неколико дана је била потпуно без текста. Отац, такође. Требало им је неколико дана да схвате шта се дешава. Услиједио је озбиљан разговор, али одмах потом њихова безрезервна подршка.
То, нажалост, каже ова млада девојка, није био случај са оцем дјетета који сада има 21 годину.
- Звала сам га након прегледа. Био је тотално у чуду. У почетку се мало и ангажовао. На посљедњи преглед смо отишли заједно. Првих мјесец, два, након порођаја нас је и обишао неколико пута, а онда је и то престало. Раскинули смо. Рекао ми је да нема потребе да се ослањам на њега, јер ће он сутра-прекосутра имати друго дијете. Сада има другу дјевојку и живи свој живот. То је, наравно, јако болно за мене, јер тешко је имати дијете, а да један родитељ није са њим. То вас боли и није фер према дјетету - прича смирено, али са тугом у гласу ова дјевојка.
Помоћ породице док је у школи
Сви изазови и тешкоће кроз које је пролазила, нису је зауставили. Ова храбра дјевојка наставила је да гура напријед. У средњу школу у Бору ишла је до деветог мјесеца. Учила, одговарала, радила контролне... Када је на два мјесеца направила паузу након порођаја, како би била са бебицом, другари из одјељења су јој слали шта треба да пређе, шта да учи, па је, док је беба спавала, то покушавала да савлада. И - успјела је! Тај разред је завршила и у септембру је кренула у нову школску годину заједно са својом генерацијом.
- Беба се родила 12. фебруара царским резом. Имала је 3.450 грама. Када су ми је донијели, била је увијена, ситна, али са буцкастим обрашчићима. Кренуле су ми сузе и рекла сам јој: "Пружићу ти сву бескрајну љубав овог свијета"!
Плашила се негативних коментара
Наша саговорница се, како каже, плашила како ће њени пријатељи прихватити чињеницу да је у другом стању, али, срећом, наишла је на подршку.
- Прво сам рекла најбољој другарици. Она је то дивно прихватила. Пружила ми је велику подршку. Она нам и сада често свраћа и игра се са кћерком. Плашила сам се да се нећу уклопити у друштво и да ће бити негативних коментара, јер се, наравно, разликујем од свих, али сви су ме прихватили и није било никаквих проблема. Мени је то само и било потребно - да ме прихвате такву какву јесам - каже она.
У почетку је, признаје, било тешко и напорно. Није знала ништа о бебама. Ноћима није спавала. Била је уморна. Али, су родитељи све време били уз њу и помагали јој.
Родитељи и бака чувају њену кћерку када је она у школи.
Ова млада дјевојка је прошла кроз много изазова, али никада није зажалила што је баш овакав био њен пут.
- Знала сам да је то оно право, да ћу бити добра мама, онаква какву моје дијете заслужује. Знала сам да ја то могу. Прошле смо свашта, али ниједног тренутка се нисам покајала што сам је добила тако млада. Моја кћерка је донијела ведрину у мој живот и уљепшала га. Ја сам себи родила љубав за читав живот - каже она.
(Курир)
