"Koliko smo za vreme rata na Kosovu i Metohiji vodili računa o albanskim civilima, trebalo bi da mi podignu spomenik, a ne optužnicu", rekao je Diković za "Večernje novosti". 

Diković je naglasio da je tokom bombardovanja u Srbiji bilo i do 15.000 Albanaca, koji su svi bili zbrinuti, nahranjeni, snabdjeveni lijekovima. 

"Ništa im nije falilo, tretirali smo ih bolje nego sopstvene vojnike", istakao je Diković, dodajući da ga žalosti što je ta optužnica pisana u Beogradu. 

Ovaj penzionisani general kaže da ga ne čudi što se u jeku priprema za suđenje pripadnicima terorističke OVK ponovo poteže pitanje njegove navodne odgovornosti za zločine. 

Povodom informacija da je kosovsko pravosuđe pripremilo optužnicu za navodne ratne zločine protiv njega, Diković kaže da jedinice kojima je komandovao nisu počinile nikakav ratni zločin. 

On je dodao da je jedan od prioritetnih zadataka tokom ratnih dejstava bila briga o lokalnom stanivništvu i izbjeglicama. 

Proteklih godina beogradski Fond za humanitarno pravo je tvrdio da posjeduje dokumente koji ukazuju na to da je Diković direktno odgovoran za ratne zločine u selima Rezala i Staro Čikatovo kao i za skrivanje tijela u masovnoj grobnici u Raškoj. 

Diković je sve ove navode u izjavama za medije odbacio, navodeći da nijedan zločin nije počinio ili naredio, niti je na bilo koji način uticao da do zločina dođe. 

Ministar odbrane Srbije Aleksandar Vulin ranije je izjavljivao da ništa u biografiji Dikovića, niti u njegovom ratnom putu i u njegovom životu nema sporno i da je on bio hrabar i častan oficir. 

I bivši ministar odbrane Dragan Šutanovac govorio je da su te optužbe neosnovane i da su pojedini navodi iz dosija Fonda ne samo neprimjereni, nego i monstruozni.