Овај град са око 70.000 становника, који се налази на надморској висини од 487 метара, срећом не спада у угрожена подручја када су у питању поплаве, наводе даље.

Радници у Бијељини поново без плата, позивају градоначелника да реагује

Градске ријеке, попут Врањске и Шапраначке, немају бујични потенцијал. Међутим, оно што тихо пријети Врању из дубине земље јесте чињеница да се налази у деветој сеизмичкој зони, што значи да су могући земљотреси јачине до девет степени Меркалијеве скале. А историја показује да та опасност није ни нова ни нереална.

Врање је већ једном било разорено у земљотресу, 4. априла 1904. године, град је погодио потрес који је оставио за собом порушене зграде, срушене касарне, напукле путеве и како биљежи Српска краљевска академија – пукотине из којих је шикљала црна вода висине човјека. У том земљотресу, од укупно 2.298 евидентираних кућа, чак 819 је оштећено или потпуно уништено.

Земља се тресла чак 56 пута током априла те године, а посљедице су биле толико драматичне да су се чак и црквена звона огласила сама од себе, док су се возови у Ристовцу покренули без локомотиве. Два часовника – у Врањској Бањи и Ристовцу – зауставила су се тачно у 11:27, заувијек забиљеживши тренутак удара природе.

Тешка несрећа у Сарајеву, повријеђене 3 особе

И док природа може бити непредвидива, оно што Врање чини додатно рањивим јесте нерегулисана и неадекватна градња, како у прошлости, тако и у новије вријеме.

Грађевински инжењери из Врања упозоравају да би град, у случају иоле јачег земљотреса, могао доживјети праву катастрофу. Главни разлог? Огромна количина објеката подигнутих без адекватних пројеката. Парадоксално, али куће грађене до 70-их година прошлог вијека, данас су вјероватно најотпорније на потресе. У каснијим деценијама, завладала је стихијска градња.

Без стратешког планирања, ревизије постојеће инфраструктуре и хитне регулације урбанистичког хаоса, Врање остаје град на стакленим ногама. А природа, као што знамо, не прашта немар.

Пратите нас и путем Вибера