Пожар који је у суботу, 2. августа на Светог Илију, захватио породичну кућу Јанковића у Улици Ђуре Даничића број 13, у селу Меленци код Зрењанина, уз причињену огромну материјалну штету, на срећу није имао трагичне посљедице, прије свега захваљујући херојству малог ватрогасца, петнаестогодишње Марине Димитријевић.
Када је примијетила ватру на комшијској кући преко пута улице, реаговала је муњевито и спасила животе шеснаестогодишњег Јована и годину дана млађег Немање Јанковића, који су у моменту када је пожар захватио добар дио њихове породичне куће, мирно спавали.
"Родитељи су им, заједно са мојим оцем, били у Зрењанину, припремали су се за пут најприје у Ново Милошево, а онда и у Босну, код родбине, када сам примјетила дим и ватру, најприје сам позвала старије ватрогасце, а онда бесомучно лупала о ролетну и некако успјела са разбудим Јована", у једном даху, видно узбуђена, прича Марина, која је четири године већ млади ватрогасац и члан ДВД Меленци и храбро је жељела да уђе у кућу и помогне другарима, али јој старије комшије и искуснији ватрогасци, који су муњевито стигли на лице мјеста, то нису дозволили.
"Најпре ми је све дјеловало као сан, чуо сам Маринино лупање и дозивање да брзо напустимо кућу која је у пламену, успио сам некако да се приберем и схватим шта се догађа, у паници будио сам брата, који је мислио са се шалим", каже Јован Јанковић, иначе као и Марина и његов млађи брат Немања, одличан ученик и у селу омиљен младић.
"Заиста сам мислио да Јован збија неку шалу, говорио сам са ме остави на миру и да ми се спава, а онда је настала паника, Марина је лупала у прозор и убрзавала нас, а ми смо вадили ствари из наше собе, а онда је у гаражи експлодирао акумулатор и то је изазвало додатну ватру", прича Немања Јанковић за "Вечерње новости", иначе такође млади ватрогасац и члан омладинске бригаде ДВД Меленци.
Њихова мајка Данијела ј отац Славко Јанковић, када их је Марина око 9.30 часова обавијестила шта се догодило, брзином свјетлости вратили су се из Зрењанина, молећи Бога да је са њиховим дјечацима све у реду.
"У цијелој овој несрећи, то је једина срећа, они су добро, нагутали су се дима, али су у суботу и недељу цео дан помагали да се изгорјеле рушевине раскрче, као и њихови другари, а предводила их је, тихи херој ове породичне трагедије, Марина Димитријевић", наглашава тата Славко, истичући да не зна шта је изазвало пожар и да је највјероватније стакло на крову аутомеханичарске радионице, који је почео са зида у дну дворишта.
"Ништа ми није јасно, не могу сад ни да размишљам", наставио је Славко Јанковић, потврђујући чињеницу да је за Српску нову годину у њиховој улици, такође изгорјела једна породична кућа у Меленцима.
Мјештани Меленаца, хумано и сложно, одазвали су се акцији помоћи породици Јанковић, која обзиром да нема кров над главом, спава код Славкове мајке, у близини, а апел је упућен и свим хуманим људима широм Србије.
Уз храбру Марину, у акцију рашчишћавања изгорјелих рушевина, укључили су се и остали ватрогасци из омладинске бригаде, предвођени инструкторкама Маријом Бељин и Маријом Ћурчић.
Навикнути већ да у несрећама први буду на лицу мјесту, ватрогасци чланови Добровољног ватрогасног друштва Меленци, на челу са првим ватрогасцем, Сашом Бељином, муњевито су реаговали и активно учествовали у гашењу пожара у кући породице Јанковић.
