"Ти знаш зашто", три су ријечи које је убица са Цетиња Ацо Мартиновић изговорио гледајући у очи своју сестру Зорицу Вулетић, једну од 12 жртава масакра на Цетињу.
Мартиновић је сестри пресудио у њеној кући.
Убио ју је, младу маму...
Двије бебице, Зоричине ћеркице, близнакиње старе свега неколико мјесеци, неће се сјећати мајке, а читав живот пратиће их траума. Стегле су их у наручје сестрице од стрица, које су биле у кући и гледале смрти у очи... Зоричин муж и његов брат, отац дјевојчица које су држале бебе, нису смјели да изусте ни ријеч.
"Ви сједите или ћу и вас да убијем", казао је крвник.
"Убио сам њих десеторо, сад ћу и тебе", ријечи су које свједоче о томе да зликовац није насумично бирао жртве. Када је ушао у сестрину кућу, циљ му је била само Зорица. Друге је поштедио.
И не питајте се "зашто". Зар и једно "зашто" може да има смисла кад говоримо о убиству рођене сестре на кућном прагу и пред очима четворо дјеце. Сестре, која је према ријечима оних који познају породицу Аца прала и увијек се бринула о њему. Чак је и Нову годину дочекао у њеној кући.
Двије винске чаше, неке безбрижне мачке, украшен улаз, пепељаре... То је остало пред кућом у којој је унесрећена читава породица.
Ипак, кућа није остала пуста. Сви су данас на Зорициној сахрани у селу недалеко од Цетиња. Али та тишина и оштар планински вјетар чине призор овог дома страшно тужним, све изгледа као залеђено, не од зиме и мраза, већ некако залеђено у времену, као што ће тај тренутак остати урезан попут ожиљка у животима дјеце.
Никакво "зашто" пред таквом сликом нема смисла.
(Телеграф)
