Све више се прича о мањинској влади која би срушила ХДЗ са власти у Хрватској.
Она би укључивала СДП, Мост, Можемо и остале мање странке (ИДС, Фокус, НЛС). Видјећемо које су опције мањинске владе, десније или лијеве уопште може покушати саставити.
Мотив да опозиционе странке то подрже је једноставан: испунили би обећање да су склонили ХДЗ. Све опозиционе странке знају да ако падне ХДЗ, он слаби и за европске, али и евентуалне нове изборе, али и за предсједничке и локалне.
И то би им могао бити разлог за неку од комбинација по којој ХДЗ не би формирао владу.
Ризик такве владе је да би се могли брзо посвађати и распасти, а ако ХДЗ остане кохерентан, онда би се он на новим изборима вратио још јачи, пише "24сата.хр".
"Још увијек у предстојећим данима се може договорити да странка из опозиције која је добила највише мандата, а то је СДП и њихови коалициони партнери, да они саставе мањинску владу коју ћемо ми сви остали подржавати из парламента. И још увијек, ја сам сигурна с обзиром на то да су се сви они клели да је корупција проблем број 1, да се можемо договорити да та мањинска влада одради програмски све оно што је неопходно да заиста посијечемо краке корупцијској хоботници у Хрватској једном и заувијек. Ми смо унапријед нашим бирачима рекли све. Јасно смо рекли да нећемо подржати десну владу, циљ је рушење ХДЗ-а и нашли смо начин како можемо направити и једно и друго", рекла је синоћ Сандра Бенчић.
До када преговори могу трајати и шта ако ниједна страна не може сложити већину или договорити пошку барем мањинској влади? Милановић ће се први пут као предсједник појавити у двострукој улози: предсједника који даје мандат, али и преговарача о својој премијерској позицији.
То му даје одређену предност јер као предсједник он сазива консултације, али и прву сједницу Сабора. Али све вријеме док трају преговори, премијер је ипак Андреј Пленковић и то је његова предност с обзиром на прорачун и обећања која може дати.
Хрватски Устав је недоречен у том дијелу. Нема никаквог рока у којем предсједник мора неком дати први пут мандат за састављање Владе уз услов да му докаже да ужива подршку већине, односно барем 76 саборских посланика. Милановић је дао два обећања: неће користити смицалице и даће мандат ако му и Пленковић донесе потписе. И друго, спреман је чекати мјесецима док трају преговори.
Бивша предсједница Колинда Грабар Китаровић је кренула формирати своју техничку владу и док су 2015. године трајали преговори Моста са СДП-ом и ХДЗ-ом. Милановић то сматра дубоко неуставним. Али, шта ако нека странка прекине преговоре и каже да је коначна одлука да неће ићи с ХДЗ-ом ни у Милановићеву будућу Владу? А без њих није могуће да било ко има већину.
Онда би Милановић евентуално могао формирати своју привремену владу и расписати изборе. Док би трајала кампања за њих, Милановићеви људи би умјесто Пленковића управљали државним буџетом.
