Предсједник СДП Пеђа Грбин припремио је допис у којем од Уставног суда тражи "да се очитује може ли Предсједник Републике за вријеме обављања дужности бити кандидат на изборима за Хрватски сабор".
У релативно кратком допису, који садржи страницу и пет редака, Пеђа Грбин се најприје позива на члан 96. став 1. Устава, који прописује да предсједник не може обављати ниједну другу јавну или професионалну дужност, док став 2. каже да предсједник Републике након избора подноси оставку на чланство у политичкој страници и о томе обавјештава Хрватски сабор.
Осим тога, цитирају се закони који Уставном суду дају надлежност контроле уставности и законитости избора, а потом закони који прописују услове за кандидате за посланике у Сабору.
Чланови СДП који су проучавали уставну позицију ове необичне кандидатуре кажу да је уставна одредба из члана 96, која каже да предсједник не може обављати ниједну другу професионалну или јавну дужност, иста као што је била у вријеме полупредсједничког система, када је предсједник Републике био Фрањо Туђман.
Једина је разлика, каже саговорник из СДП, у томе што је предсједник тада могао бити члан и предсједник политичке странке, пише Јутарњи лист.
Подсјећа да је Туђман на изборима 1992. и 1995. као предсједник државе био носилац и кандидат на ХДЗ-овим листама, те да је Влатко Павлетић као предсједник Сабора обављао и дужност предсједника Републике након што је Туђман умро, а истовремено био ХДЗ-ов кандидат на изборима за Сабор у 7. изборној јединици. Пошто је ХДЗ изгубио изборе, Павлетић је мандат за састављање Владе повјерио Ивици Рачану.
„Уставни суд не може другачије оцијенити ову ситуацију осим да каже како оно што је допуштено ХДЗ није допуштено СДП“, закључио је он.
Уставни суд Хрватске саопштио је да ће се у понедјељак, 18. марта, изјаснити о најави кандидатуре предсједника Зорана Милановића на предстојећим парламентарним изборима на листи СДП.