Након што је у хрватској јавности покренуто питање враћања миграната из земаља чланица ЕУ наводно "тајним авио летовима" и упозорења да Хрватска постаје својеврсни "хот спот", а све у складу са Уредбом Даблин III, Дојче веле (DW) пише да је план Њемачке да у Хрватску буде враћено више од 16.000 миграната.
Даблинска уредба дефинише да је за неког конкретног тражитеља азила надлежна она земља чланица Европске уније у којој је та особа први пут ступила на тло ЕУ, односно тамо гдје је и први пут била регистрована.
Наводећи примјере одређених летова са мигрантима пут Загреба, DW пише да ти летови нису тајни и додају да је, на примјер, средином јуна један такав „Даблин-лет” организован из Штутгарта. -Тада је службено потврђено да је он био „крцат“ – у Загреб је њиме, између осталога, пребачена и једна особа против које је у Баварској био покренут истражни поступак због сумње у екстремистичко дјеловање. Тај страни држављанин је директно из истражног затвора био пребачен на аеродром у Штутгарту, односно враћен у Републику Хрватску - пише DW.
Наводе да Њемачка жели да појача темпо протјеривања особа које немају право на заштиту и додају да је та земља у 2023., у складу с Даблином III хтјела да депортује 74.622 особе у друге земље ЕУ.
- Највише захтјева за преузимањем тражитеља азила Нијемци су у прошлој години послали Хрватској (16.704) и Италији (15.749) – у већини случајева још увијек без успјеха. Иако су додуше друге земље ЕУ пристале на преузимање око 55 .000 тих „Даблин-случајева“, у цијелој 2023. из Њемачке је у њих депортирано само 5.053 људи - потврдио је Савезни уред за миграције и избјеглице (БАМФ), преноси DW.
Додају да је у првој половини прошле године Њемачка, по наводима BAMF-а, другим чланицама ЕУ послала захтјеве за прихватом око 40.000 миграната.
У 25.000 случајеве оне су пристале на прихват тих особа пише DW и додаје да је у пракси у прва два квартала текуће године депортовано само око 3.500 особа.
Италија се, на примјер, генерално противи прихвату особа депортованих из Њемачке, а Рим очигледно не жели да мијења тај курс до ступања на снагу новог Пакта ЕУ о миграцијама и азилу 2026.
Циљ тог пакта је боља заштита (често) превише пропусних спољних граница Уније.
-Хрватске власти су по том питању очито кооперативније од италијанских. О повратку азиланата у Хрватску је на примјер у неколико наврата баварски министар унутрашњих послова Јоаким Херман (ЦСУ) разговарао са хрватским колегом Давором Божиновићем (ХДЗ) - наводи, између осталог, DW.