Данас у календару стоји рођендан који је требао бити диван дан, а не тужан дан – написао је Милош Мартиновић, отац Марка Мартиновића, дјечака који је заједно са мајком и братом Машаном убијен 12. августа 2022. године на Цетињу.
Његове емотивне ријечи, које је подијелио на дан синовљевог рођендана, поново су подсјетиле све на један од најтежих дана који су потресли цијели регион, масакр који је починио Вук Бориловић, када је убио 10 људи, међу којима и двоје дјеце и њихову мајку, Наташу Мартиновић.
Да породица настрадалих не може да се помири са судбином која их је задесила када су у једном дану изгубили своје најмилије, свједоче и објаве које неутјешни Милош а и Наташина мама редовно дијеле на друштвеним мрежама.
– Гледам у небо, тражим твој глас, да ми шапнеш (шефе Роки) макар један час! Био си од малих ногу умиљат, сви су те вољели, сине мој, благо дијете моје, осмијех што ми је спашавао дан.
– У теби је била снага и топлина и душа права. Као дјечак, сине, ниси се бојао ничега. Изашао на врата, и крвник да ми те убије. Ал’ сине мој, проклето им све било и славили они рођендан као што га ти и Машан и ваша најбоља Мајка славите у мукама. Заједно сте отишли, а и ваша Наташа мила. Као анђео што је своју дјецу пригрлила. У једној ноћи нестаде – и чује ли свијет? Није ово пјесма нити крај туге.
– Већ заклетва оца да вас никад заборавити никада неће. А на сваку вашу слику ставим длан и тихо шапнем да волим вас, чујем вас и чуваћу вас док сам жив. Засадићу 3 дрвета, за све вас. Да вас милујем и чувам вјечно. Воли вас тата – написао је потом Милош на свом Фејсбук профилу.
Масакр на Цетињу, подсјетимо, догодио се када је Вук Бориловић отворио ватру и насумично пуцао по суграђанима. Пуцњава је трајала нешто дуже од 45 минута, када је из ловачке пушке Бориловић пуцао у подстанаре, комшије, затим у екипу Хитне помоћи и у припаднике полиције који су дошли на мјесто пуцњаве, али и пролазнике који су се нашли ту – каже извор и подсјећа:
Међу његовим жртвама била су и дјеца Мартиновић, Марко и Машан, заједно са њиховом мајком Наташом. Помахнитали Бориловић је најприје пуцао у дјецу, која су покушала да се сакрију иза врата, а потом у Наташу.
У крвавом пиру је иначе повријеђено још шест особа, док је Бориловић на крају ликвидиран.
Милош Мартиновић, који је тог дана остао без цијеле породице, каже да “није ово пјесма, нити крај туге, већ заклетва оца да их никада неће заборавити”.
Његове ријечи, три године након трагедије, одзвањају као опомена да се незамислива бол жртава и њихових породица никада не заборави.
