Вртоглаве цијене некретнина у огласима, више каматне стопе и скок цијена грађевинског материјала, затим хроничан недостатак квалификованих мајстора, пред многе стављају дилему: финансирати куповину некретнине кредитом банке или се упустити у авантуру градње.
Цијене стамбених некретнина у Хрватској су у прва три овогодишња мјесеца порасле за два одсто у односу на крај децембра прошле године. У поређењу с истим периодом лани, први квартал је донио скок цијена за чак 14 одсто, по чему је Хрватска "рекордер" у ЕУ, пише "Пословни.хр".
Ситуација на тржишту некретнина већ дуго "пуни редке" у медијима, јер цијене расту под притиском слабе понуде и снажне домаће и стране потражње, коју су јако погурали комбинација инфлације и увођења евра.
Таквим околностима се, барем засад, не назире јасан крај, иако је свима јасно да цијене не могу ићи према горе унедоглед. Ипак, посљедњи доступни статистички подаци указују на наставак раста притисака на тржишту.
Цијене нових стамбених некретнина су крајем марта, у односу на крај 2022. године, у просјеку биле више за 0.9 одсто, а на годишњем нивоу за 7.7 одсто.
Раније изграђени објекти су имали још бржи раст цијене - 2.2 одсто на кварталном, и чак 15 одсто на годишњем плану, што је директна посљедица ограничене понуде доступних станова и кућа.
Уз све то, "затезање" монетарне политике у Европи - кроз скок каматних стопа - напослијетку се почело преливати ка већ "прегријаном" тржишту некретнина. Премда је у годину дана скок просјечних цијена у Загребу достигао 14.7 одсто, на тромесечном нивоу се догодила корекција од 0.3 одсто.
На јадранској обали, гдје је доминантан фактор потражња иностраних купаца, настављен је тренд повећања цијена: 3.6 одсто на кварталном и 13.2 одсто на годишњем нивоу.
У стамбеном буму прије велике финансијске кризе 2009, на тржиште је годишње излазило око 9.000 станова у Загребу, а данас је та бројка најмање трипут мања.
Зашто се онда више не гради? Стручњаци кажу да је то посљедица чињенице да је тржиште препуштено искључиво капиталу који тражи свој краткорочни интерес у условима изостанка смислене стамбене политике.
Као битан фактор у свему, намеће се и макроекономско окружење, односно више каматне стопе. Такође, грађани широм свијета, па и у Хрватској, данас све теже долазе до кредита.
На уму треба имати и то да је Европска централна банка у међувремену наставила са "стезањем", и средином септембра повисила кључну депозитну стопу на 4 одсто.
