Све чешће екстремне температуре више нису изузетак, већ дио свакодневице, а научници Хемијског института у Љубљани, који се годинама баве разоткривањем митова о климатским промјенама, доносе и оптимистичне и песимистичне вијести.
Добра вијест је да све мање људи негира постојање климатских промјена. Али, она лоша је да су рјешења све даља и захтјевнија.
"Иако смо деценијама говорили да се треба припремити на посљедице глобалног затопљења, данас је јасно да смо неке кључне прилике већ пропустили. Промјене су стварне, ту су и - неповратне су. Само један примјер говори довољно: до 2050. очекује се пораст нивоа Јадранског мора за 20 до 30 центиметара. Уз то, обалне поплаве постаће тридесет пута учесталије", пише словеначки портал "24ур".
Да је пораст нивоа мора једини проблем, још бисмо могли реаговали на примјер подизањем заштитних баријера. Ипак, стварност је далеко сложенија. Климатске промјене долазе у пакету с низом додатних изазова, од топлотних таласа и све снажнијих олуја, до дуготрајних суша и климатски условљених миграција.
Како упозоравају из словеначке Агенције за околину (АРСО), екстремни временски услови који све чешће погађају и Словенију потврђују предвиђања научника која годинама звуче попут упозорења на која се премало обраћала пажња.
И док међу политичарима сазријева сазнање да је хитно дјеловање нужно, многи се још увијек уздају у чудесна технолошка рјешења. Вјерују да ћемо моћи наставити да живимо као досад, али с одрживијим изворима енергије. Међутим, технологија није чаробни штапић, њени резултати не долазе преко ноћи, а већина свијета их једноставно не може приуштити.
Оно о чему се готово уопште не говори јесте потреба за промјеном економског система. Тренутни модел раста директно нас је довео до проблема с којима се сада суочавамо. Како истичу словенски стручњаци:
"Ако је пад БДП-а од пола посто и даље разлог за панику, тешко је очекивати да ће државе озбиљно приступити нужним промјенама. Будуће генерације мораће почети да размишљају потпуно другачије", говоре стручњаци из АРСО-а.
Истичу да ће родитељи, али и шира друштвена заједница, морати редефинисати што значи квалитетан живот. Умјесто тежње за посједовањем више, мораће тежити животу у здравијем, сигурнијем и одрживијем окружењу.
"Али поставља се кључно питање, имамо ли као друштво уопште довољно времена за поступно прилагођавање? Климатске промјене су глобални проблем који захтијева глобални одговор. А данас, како иронично закључују словеначки научници, лакше је повјеровати у Дједа Мраза него да ће свјетски лидери заиста постићи договор којим би сви, макар дјелимично, одустали од властите моћи и богатства, а у корист заједничке будућности", пише портал "24ур", а преноси "24Седам".
.webp)
.webp)
