У Хрватској је у 7.00 часова отворено 6.600 бирачких мјеста на којима ће бирачи одлучивати о локалној власти за идуће четири године - вијећима и скупштинама општина, градова и жупанија, начелницима, градоначелницима и жупанима.
Гласа се у 576 локалних јединица, 428 општина, 127 градова и 20 жупанија, као и Загребу који има статус града и жупаније.
За општинска и градска вијећа, жупанијске скупштине и загребачку Градску скупштину, начелнике, градоначелнике и жупане, као и њихове замјенике кандидовала су се 31.082 кандидата, што је 7.770 мање него прије четири године.
И овај пут, број кандидата је већи од броја кандидаткиња, кандидата је око 57 одсто, а кандидаткиња 42 одсто. Кандидати просјечно имају готово 48 година, кандидаткиње 45, што је у просјеку 47 година. Двоје најмлађих тек је однедавно пунољетно, а најстарији кандидат има 96 година.
Припадници националних мањина на локалним изборима бираће из својих редова, између осталих, десет замјеника жупана, 18 замјеника градоначелника и 39 замјеника општинских начелника.
Замјенике жупана, припадници српске мањине бираће у седам жупанија - Карловачкој, Личко-сењској, Осјечко-барањској, Вуковарско-сремској, Шибенско-книнској, Сисачко-мословачкој и Бјеловарско-билогорској.
Право на замјеника жупана у Бјеловарско-билогорској има и чешка мањина, док италијанска има у Истарској, а ромска у Међимурској жупанији.
Највише замјеника начелника из својих редова, 18, бираће припадници српске мањине, а у осам замјенике градоначелника.
У 12 општина у којима нека национална мањина чини већини, припадници хрватског народа из својих редова бирају замјенике начелника, међу осталим, у Двору, Гвозду, Крњаку, Доњем Лапцу, Ердуту, Цивљану и Кистању.
Најутицајнија српска странка је СДС С која има и три загарантована посланичка мјеста у хрватском парламенту.
У седам градова и 112 општина избори су извјесни, јер се у њима кандидовао само по један кандидат, а познати су и састави 35 општинских вијећа за које је, такође, истакнута само по једна листа.
Што се осталих градова и општина тиче, аналитичари процјењују да ће ови локални избори бити неизвјесни. Највише пажње привлачи изборна трка за градоначелника Загреба у којој, према анкетама, води актуелни градоначелник Томислав Томашевић, с тим да ће се о побједнику, највјероватније одлучивати у другом изборном кругу, за двије недјеље, односно 1. јуна.
Предизборне анкете, уочи изборне тишине предвиђају тијесне борбе широм Хрватске и показују да владајућа Хрватска демократска заједница (ХДЗ) не води у највећим градовима, уз изузетак Осијека.
Актуелни градоначелник Загреба Томислав Томашевић, који је заједнички кандидат странака Можемо и Социјалдемократске партије (СДП) има шест противкандидата, па анкете предвиђају одржавање другог изборног круга, јер нико неће освојити више од 50 одсто гласова изашлих на биралишта у главном граду.
Што се тиче избора за Скупштину града Загреба, већину од 47 одборника би требало да задржи коалиција Можемо и СДП која води с 37,7 одсто гласова. ХДЗ је на другом мјесту с око 15 одсто, а листа Селак Распудић трећа са око 12 одсто, показала је анкета Промоција плуса на хрватском РТЛ-у.
У већини већих градова анкете предвиђају други круг избора за градоначелника. У Сплиту, према истој анкети, води актуелни градоначелник Ивица Пуљак из Центра с нешто више од 30 одсто гласова, а на другом мјесту је ХДЗ-ов Томислав Шута с око 24 одсто гласова.
Неизвјесно је у Ријеци гдје се први пут у више од 30 година доводи у питање побједа Социјалдемократске партије и то због унутарстраначког сукоба уочи локалних избора.
Та странка је, наиме, кандидовала досадашњу замјеницу градоначелника Сандру Крпан, али је неочекивано у изборну трку ушао актуелни градоначелник Марко Филиповић као независни кандидат за градоначелника. Иако му анкете не дају велике шансе за улазак у други круг, Филиповић ће узети дио гласова СДП, што, сматрају аналитичари, отвара прилику другим кандидатима, највише Иви Ринчић из коалиције либералних странака, да се нађу у другом кругу.
Што се Осијека тиче, тамо је увјерљиви фаворит актуелни градоначелник Иван Радић који би, према предизборним анкетама, могао да побиједи већ у првом кругу са 70 одсто гласова бирача.
