Школске установе би, уз вртићке требало да буду најбезбједнија мјеста на свијету. Да то није увијек тако, увјерили су се у петак у раним јутарњим сатима, прије прве јутарње смјене, у згради Треће гимназије у Кушлановој улици у Загребу.
Било је око шест сати ујутру када је прозор величине 100x50 центиметара пао с висине од два метра на спремачицу школе С.К. (56). Убрзо је у празну школу стигла Хитна помоћ, а потом и полиција. Пуцање стакла, врисак и крвави призор први је угледала куварица основне школе која с гимназијом дијели простор.
Како је дошло до незгоде у којој је, према посљедњим информацијама, С. К. срећом задобила лакше повреде, испричала је она сама 24 сата након проживљеног ужаса. Док говори застајкује и с муком се присјећа првих минута јучерашњег доласка на посао.
"Дошли смо нешто раније на посао као и увијек. Ради се од шест и почела сам да чистим. Ушла сам у учионицу биологије како бих је провјетрила јер је наша обавеза све да припремимо за долазак дјеце. Напољу је падала јака киша па нисам могла да отворим обичан прозор јер би се вода сливала унутра. Отворила сам онај горњи на кип да уђе свјеж ваздух. У том тренутку је дупли прозор почео нагло да ми пада на главу. Инстинктивно сам подигла руку да се заштитим, а вјерујем и да је оближња завјеса барем мало успорила пад. Ипак, то је био страховит ударац у главу, крв је потекла, глава ми је била пуна крхотина" рекла је спремачица Треће гимназије која је остала при свијести након пада прозора, али у тоталном шоку.
Није знала ни куда, ни шта даље, каже, али је срећа да јој је у помоћ притекла куварица и позвала Хитну помоћ. Престрављена је дотрчала још једна колегиница, па су јој до доласка медицинског особља брисали крв, уклањали површински стакло с ње, с одјеће.
У Хитној помоћи у КБ Дубрава је била до касних поподневних сати, када је отпуштена на кућну његу и строго мировање. На питање како се осјећа, одговара да је и даље под утиском ужаса и да је боли цијела глава, врат, кичма, рука.
"У болници су ми снимили шаку, а кад су видјели касније да имам несносне главобоље и болан врат, радили су ми и ЦТ. Не знам шта бих рекла. Док сам чекала резултате у кревету на ходнику, сама сам себи вадила комаде стакла из косе и из дукса који сам срећом имала на себи кад је прозор пао. Иначе бих била пуна посјекотина. Ваљда ме је од тежих посљедица спасио драги Бог. Имам троје деце, унуче... И страх ме је да помислим шта би се догодило да је неко дијете ишло да отвара тај прозор јер их дјеца често сама и отварају. Ти прозори су стари и велики. Давно се све то обнављало. Кад су веће кише, по ходницима цури вода па је купимо. Након ове незгоде, директорка школе се јако забринула, слала ми је поруке као и секретарица, колеге, пријатељи, познаници. То су поруке подршке јер нисам јуче била у стању да разговарам, колико сам се распадала од бола. Дан касније је још и горе" искрено је за крај рекла С. К. која до даљег остаје на боловању.
Из ПУ загребачке кажу да је извршен увиђај и да се догађај тренутно води као несрећа на раду. У таквим случајевима, иначе, на мјесто догађаја увијек изађе и инспектор заштите на раду како би се утврдило да ли је било било каквих пропуста и шта даље треба да се предузме како би се нове незгоде спријечиле.
(Јутарњи)
.webp)
