Епидемиолошка ситуација болести категорије А у Европској унији и сусједним државама додатно се погоршава.
У фокусу су три посебно опасне болести животиња – афричка куга свиња, болест квргаве коже и куга малих преживара, чије је ширење забиљежено током посљедњих седмица у више европских и регионалних земаља, укључујући и Хрватску, саопштило је Министарство пољопривреде, шумарства и рибарства.
Од 2. до 8. јула 2025. године на подручју Вуковарско-сријемске жупаније потврђено је пет нових избијања афричке свињске куге на објектима с домаћим свињама у општинама Градиште и Штитар те насељу Комлетинци код Отока. Сви објекти налазе се унутар зоне ограничења 3, а проводе се мјере у складу с европском Делегираном уредбом 2020/687, укључујући еутаназију, забрану кретања и дезинфекцију.
У Хрватској је од почетка године куга потврђена на укупно 6 објеката с домаћим свињама, а до 8. јула усмрћене су укупно 1.324 свиње, од чега 848 на зараженим објектима, док је 476 превентивно усмрћено на контактима. Током 2025. године потврђено је 19 случајева у дивљих свиња, највише на подручју Спачве и Вучедола. Будући да вирус и даље кружи међу дивљом популацијом, наређено је значајно смањење бројног стања дивљих свиња, што потврђује и податак да је у протеклој ловној сезони (2024./25.) излучено више од 45 хиљада јединки, преноси "Дневно".
Афричка свињска куга у посљедњих мјесец дана потврђена је и у БиХ, Србији, Румунији, Летонији, Грчкој, Естонији, Пољској и Молдавији, док вирус континуирано циркулише у дивљим свињама у земљама попут Чешке, Њемачке, Словачке и Украјине.
Болест квргаве коже
Након што је у јуну потврђен први случај болести квргаве коже у Италији, до 7. јула потврђено је 10 избијања, од којих се девет односи на објекте на Сардинији, а један у Ломбардији. Готово истовремено избијања су забиљежена и у Француској, гдје су потврђена четири случаја.
Обје земље су већ припремиле планове вакцинације, који се сматрају ефикасним начином за сузбијање ширења вируса међу говедима. У Хрватској ова болест никад није потврђена, али због високог ризика се вакцинација превентивно проводила 2016. и 2017. године. С обзиром на високу заразност и смртност, болест квргаве коже подлијеже строгим мјерама контроле, укључујући усмрћивање свих осјетљивих животиња на захваћеним објектима те успостављање зона заштите и контроле.
Куга малих преживара
Дана 8. јула куга малих преживара пријављена је и на подручју Косова, на једном објекту са 180 коза и 10 оваца. На подручју Албаније куга малих преживара проширила се на њеном читавом подручју, од границе с Црном Гором до границе с Грчком и Сјеверном Македонијом. Као главни узрок ширења наводи се илегално премјештање животиња (задње избијање на подручју Албаније потврђено је 26. јуна 2025.).
Епидемиолошка ситуација у односу на болести категорије А као што су афричка свињска куга, високопатогена инфлуенца птица, слинавка и шап, куга малих преживара, богиње оваца и коза те болести квргаве коже на подручју држава чланица Европске уније и даље је врло динамична). Ове болести представљају значајну пријетњу због свог потенцијала за брзо ширење, угрожавања здравља животиња те значајних економских посљедица.
“Поново апелујемо на све узгајиваче да било какве промјене у здравственом стању животиња укључимо и смањимо унос хране и воде те пад производних својстава животиња одмах и без одгађања пријаве свом ветеринару. Рано откивање болести кључно је за сва даљња поступања те заштиту цјелокупног сточног фонда Републике Хрватске”, упозоравају из ресорног Министарства.
