Експерт за истраживање Холокауста Гидеон Грајф истакао је да је логор Јасеновац директан резултат злобног, окрутног, бруталног режима који је постојао у тадашњој Независној Држави Хрватској, такозваној држави НДХ од априла 1941.
"Овај ужасни, стравични логор у којем је страдало најмање 700 хиљада невиних Срба, Јевреја и Рома, који су били брутално убијани јесте огледало и суштина тог окрутног режима, режима који је људима одузимао достојанство, гдје је људско достојанство стављено на искушење. Дакле, логор Јасеновац је право лице тог злог режима", истакао је Грајф за РТРС.
Грајф је у својој књизи "Јасеновац-Аушвиц Балкана" анализирао логоре и разлике међу њима те додао да су се у њемачким логорима, попут Аушвица, Треблинка, Собибор, Белзец, Хелмно, егзекутори држали даље од својих жртава, нису их додиривали, нити им се приближавали.
"Усташе су, са друге стране, уживали да држе жртве и гледају их док умиру, жељели су да осјете крв. То је један потпуно другачији приступ смрти и убијању. Заправо усташки џелати били су окрутнији у убијању, у односу на Нијемце. Током посјете СС-ових официра Јасеновци, њемачки, нацистички официри били су шокирани гледајући варварски, бруталан начин на који су Усташе убијале логораше. Дакле, Нијемци су били више стерилнији у убиствима, без контакта, док су Усташе били бруталнији, окрутнији", навео је Грајф.
Значајна је напомена, да и за разлику од усташких, нацистички логори нису били намијењени дјеци.
"То је свакако значајна напомена. Чак и најокрутнији Нацисти никада нису успоставили логор само за дјецу, гдје би били у потпуности без родитеља. Усташе то јесу урадили - основали су дјечији логор. Можете ли замислити трогодишње дијете које је, без иједног родитеља, одведено у логор? То је сигурна смрт. То је најгоре, најсуровије, најокрутније дјело које је човјечанство видјело. То све говори о усташким злодјелима", каже Грајф.
Грајф је године 1986. интервјуисао логораше из Аушвица и на основу свједочења написао сте књигу "Плакали смо без суза", која је како он додаје колекција свједочанстава бивших логораша, такозваних Зондеркомандоса.
"У преводу, то су посебне групе логораша у Аушвицу, већином јеврејских, које су Нијемци присилили да за њих раде као робови у гасним коморама и крематоријумима. Мислим да је најтрагичнија страница историје Аушвица, у историји мисије која се зове "истребљење Јевреја", да присилите Јевреје да раде тамо гдје Јевреје масовно убијају. Волио бих да напоменем да је од маја 1944, на дневном нивоу, понављам на дневном нивоу, од 10 до 20 хиљада Јевреја убијано. Сваки дан! Понављам, од минимално 10 хиљада до 20 хиљада. Сваки дан. И ови логораши, Зондеркомандоси, морали су да буду присутни. Али морам да кажем, нико од њих није крив, они нису починили злочин, Нијемци су егзекутори! Међутим, они су насилно натјерани да буду дио система, били су робови који су радили за нацистичке циљеве. Ово је важан сегмент историје Холокауста, а сада припремам други и трећи дио књиге "Плакали смо без суза", с обзиром да је у првом дијелу забиљежено само 7 свједочанстава, а интервјуисао сам 31-ог преживјелог логораша", истиче Грајф.
Упитан да прокоментарише блискости и сродности између српског и јеврејског народа, Грајф наводи да два народа првенствено веже патња.
"Оба народа, и српски и јеврејски, подвргнути смо наблаже речено лошем третману других злих народа, који нас криве по лажним оптужбама. Дуга, истовјетна страдалничка историја наших народа је импресивна. Наше народе видим као братске и то је разлог зашто осјећам дубоку повезаност српског и јеврејског народа. Осјећам од првог пута када сам крочио на тло Србије прије 12 година. То је био талас доброг, пријатељског осјећаја када сам дошао у Србију", наводи Грајф.
Када је ријеч о будућности народа који су страдали, а који нису дочекали правду за злочине, Грајф наводи да је његова лична борба, борва за српски и јеврејски народ.
"700 хиљада убијених у логору Јасеновац не могу рећи истину, убијени су, немају ни гроб. Зато је наша борба – и њихова борба за истину. Мислим да је сваки покушај ревизије историје као друго убиство невино страдалих. То није фер, не смијемо допустити да се то догоди. Наша је морална обавеза да не дозволимо прекрајање историје јер би то значило поновно убиство жртава и то је дубока увреда 700 хиљада жртава, они то нису заслужили. Историчари, новинари и политичари треба то да спријече због 700 хиљада жртава Јасеновца и других логора који су успоставили Усташе", каже Грајф.
